Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

віене кїе послушао я до садЪ неби у животу бїо. ІЦо иоіце дишемЪ нѣму самЪ дужанЪ благодарити. й ако оѢешЬ да имашЪ сина жива то одЪ Фанора завили Аколи гавоя освегпа иоіце нїе задоволЂна, ево аасЬ! яашЪ а животЪ у твоиой руци! наша су сесрца заклела да заедно или живу или умру. Дудїя сЪ плачуѣима и умилнима очима гледаше на Мезенцїя, ерЪ га другояче не смеяше молиши. СавЪ народЪ као у изступл"Вяїю ума сЪ нешрепЬюЂимЪ очима гледаше ; све имЪ страсти на лицу кзчертане бяху, и са отворенимЪ срцемЪ, ушима и устиа, не дишуіїй изреченіе ожидаваху. МезенцїусЪ, жестоки МезенцїусЪ бяше као изванЪ себе. НемЬ и недвижимъ окреташе очи свое сЪ Даузуса на Дудїю , на Фанора и на гсрочи народЪ. Али найпосле срце и натура у нЪму проговори. ЖестокостЪ падне и яростЪ изчезне. ДюбовЪ и милош&а родителей доѣе "на. нїово место. СавЪ умекшашЪ и умилѢнЪ скочи у наруче сина свога, праш,амЪ ши чадо мое ! вопїе обливаюѣи му лице са сузами , прашамЪ и другу твоке! живите и любишесе: но иоіце ти сЪ едішмѣ жершвовати морамЪ : ерЪ те твоя 2 добро-