Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

то буду они принуждени поискати кое прибѣжишь за провести ноѣь. НапрсдуюІін они кЪ едной колиби, кою найближу кЪ себи упазе ; угледаю стадо оваца кЪ тсмЬ испюмЪ упуѣено месту, за коимѣ стадомЪ виде некакву пастирку , кое, сами ходЪ ни у удивленіе приведе. Поите они; приближесе и чую као неки небесни гласЪ певаня, коега плачевна и умилителна ударенія чиняху, да сва та долина тужаше. Ово су речи песне: Како сунце лепо сія на западу заодеѣи, КадЪ намЪ данакЪ проѣе и доѣе намЪ вече ТакоѢесе душа моя обновити изходеіїи, КадЪ ми тужни дневи проѣю и животЪ протече. АлЪ з мени путЪ дугачакЪ и време далеко ! КадЪ Ѣю я у вѣчность доѢн, и реѢи у-, теко ! Изпевавши ове речи Пастнрка сЪ гла^ вомЪ приклонѢномЪ удалявашесе ; али иста немарность и пренебреженіе нѣйзннога движенія даваше нѢйзиномЪ струну и ступаню неизказано вйше благородства и великолѣпія. ЗачуѢени видомЪ, ноіць више оваковнмЪ певанѢмЪ, Господинъ и Господа