Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

Ѣа одЪ фонрозе понагле сгпупаюѣи, за приегпнгнути ову пасширку, коиойсе они недоумѣваху. Сшигну з: но како се удиве! кадЪ подЪ найпросшіимЪ селянскимЪ главе покриваломЪ и алинама све граціе и лепоше соедньгВне виде. Дегпе мое! рече' иой Го*» споѣа одЪ Фонрозе: ( башЬ кадсе она са своимЪ свчицама хо'ћаше овимЪ непознанимЪ сЪ пута да уклони ) небойсе ши насЪ, и немойсе ошЪ насЪ укланяти, мисмо путници кое еданЪ прошивни принуждава случай, прибІЗжиіце у овимЪ колибама искаши, само за ову преноЪити ноѣь, били ши хотела насЪ кЪ коиой годЪ упушиши? соЖалуемЪ о вами госпоѣо! одговори Пасширка спустивши очи и заруменившисе: овде су обдђталишд само просши пасшира: и випете у нима слабо водворени биши ! та неживишь ли и ши шу? рече иой Маркеза: пакЪ заіцо би мени една ноЪЪ била мучна ту гди ши всегда пребивашЪ? я самЪ на шо роѣена, одговори пасширка: сЪ едномЪ благодаганомЪ понизностїю. Не шако ми "Бога н мое душе! одговори МаркезЪ одЪ Фонрозе: кои немогаше више движеніе срца свога задржати: ти ниси роѣена да сшрадашЪ, и счастіе з у шомЪ худо и неправедно! ели