Socijalizam i seljaštvo

који ужквају поттшру у храни 'и, предлагали „аграрне законе" кој.има се делила земља сељацима., У~sукобу са аристократима, изгубили су главе, али је сразмерно мали број људи ив народа био непосредно умешан у тој борби. Много „масовниј,и“ био је устанак који су римски робовк дигли под Спартакусом, у првом веку пре Христа* Читаве двеДшдине, овај снажни Тракијанац, на челу огромних хорда робова, из градова и из поља, био је страх и трепет за целу Италију, од Алпа до Сицнлије.

Праве сељачке буне, уперене против феудалних господара, против намета и насиља, налазкмо тек 13 и 14 веку. Једна од првих била је у напгим крајевима, 1220, за време угарског краља Андрије је био у исто време херцег Хрватске, Далмације и Хума. Сто година касније, 1333, била је, опет близу нас, сељачка буна за владе угарског краља Роберта. 15 н 16 век испуњени су великим бунама Tfč целој Европи. Градови су почели да се развијају, отворили су се нови путев,и,. јав-иле се велике пмјаце: феудални господари тералв су своје сељаке-кметове да све више производ£ Занимљиво је да се ова соцнјална борба водила упоредо са верскиад размирицама између Рима и палнпх врста протестаната. Док је Виклифу Енглеској, при крају 14 века, грмео против свештеничког ‘неморала, док је Лангланд певао свога „Петра Орача“, острвом је тутњала побуна сељака, најпре_l373, запим, под Ват Тајлером и Џон Балом, 1381. Од уста до уста ишла је песмица:

„Кад је Адам копао а Ева прела, Где су тада били племићн?' 1

20

СОЦШАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО