Sokolski godišnjak

ничке вежбе, то је остало још да се припреми и остало што је потребно да ова.ј наш озбиљни рад буде крунисан оним резултатима, који се могу уједно сматратн и као мета нашег за.једничког соколског рада. Можда смо изгледали мало нескромни, да у почетку свога рада, тражимо оно, што су други постигли дугогодишњнм трудом. Али треба разумети нас Србе и треба нас познавати. Треба бити упознат са нашнм рани.јим радом, па бити уверен у ту потребу, да немамо времена за какав лаган рад. Ми мооамо напред и само напред гнгантскнм корацима, јер треба да смо свесни тога, да кад се већ пропзштило да се иешто до сада створи, треба неуморно оадити и зшожптн последњу снагу нашу, да се нзвоју.је бар оно, што ће нам егзнстенцн.ју осигурати. Према томе нека се и разуме наша нервозност у овом погледу, због чега и нзгледамо тако нескромни. Ми јуримо напред и тражимо, да се много ради и много жртвује, нс питајућн често пута о тешкоћама на које ћемо наићи, да ли су лако или, гешко савладљиве. Но баш за то и јесмо можда у да можемо зжазати на наше успехе, јер смо те зшпехе пружили Српском Народу као дао, који Соколство пружа. Истина ми не можемо рећи, да је код нас Соколство на оној висини на којој је код осталих словенских иарода, код нашс соколске браће, али гајимо наду, да ће још мало требатп, да и са овим будемо задовољин. Не треба само стати на пола пута и успех је оспгуран. И ако Српско Соколство нема данас и интелигенцијом довољно својих присталица, који би били гаранција за успех у Српског Соколства, ипак можемо изјавити своју наду, да ће нам наше соколане н ову интелигенцију моћи за неколико годпна датп. Ми пстииа много тражимо од наших соколана али напослетку у неку руку имамо и право. Кад је дакле примљен позив од браће Хрвата за њихов Слет, ми смо већ билн мислима, које напред наведосмо, те пам је то доста припомогло, да се