Sokolski godišnjak

19

у нашим решењима руководимо тачним и одре.ђешш циљевнма. Требало је решити питаље, да се у Загреб поведе што. вишс чланова, те да на тај начин испунимо своју реч дату браћи Хрватима. Ми смо знали за начин, како се то обично ова питања решавају, али смо у интересу и наших друштава и самог Савеза морали од овога начина одступити. Нама ништа није било лакше но да на рачун друштава поведемо што већи број чланова, те да на вештачки начин створимо оно што нам је потребно. Али ово не употребисмо из више разлога, јер смо нашли, да оео не само што не би користило већ би напротив друштвима доста нашкодило, а миога би и до саме пропасти довели. А ово ми нисмо могли дозволити, јер се ие слагасмо с тим начелом, да нам могу појединци бити ближи од самих друштава. Тамо где чланови немају осећања и за материјални напредак друштва, ис може се претпоставити, да ти чланови могу и за часак имати осећаја к за моралну страну самог тога друштва. Друго и сам принцип, који влада у Соколству не дозвољаваше примену овог пачина, ма како да је био лак и изводљив. Морао се изабрати са свим други начин, који ће у суштини бити лак и изводљив, неће бити у супротиости са соколском идејом, а поред тога биће и од утицаја и на саму васпнтну страну наших члаиова. Услед овога решено је, да се број учесника иа Слет ни у ком случају не увећава вештачким путем. Одлучеио је, да помажући чланови путују о свом трошку, а да се чланови вежбачи помогну материјално у неколико само, у колико је најнужније, али ипак таКо, да се друштвеие благајне не штете, већ на тај начин, што ће приступити прибирању материјалних средстава иарочито за ову сврху. На овај се иачии могло омогућити члановима вежбачима, да виде овај слет, а да се сама друштва не штете материјално. На овом месту треба одати нашу благодарносг Средишиом Одбору Народне Одбране, којп је подејствовао код својих одбора у унутрашњости, те су неки