Sokolski godišnjak

20

потпомоглп наша друштва, да на овај начнн могадну извршитн свој задатак. Када је ова одлука достављена друштвнма, нарочнто је напоменуто, да помоћ, коју буду чинили својим члановима, будс само делимнчна, а никако потпуна, како би се н 'морална страна сачувала т.ј. да и сами чланови у овом погледу морају нешто жртвоватн, како бн и са внше воље н са внше пожртвовања билн чланови соколских друштава. Не само да се ннсмо у овом погледу преварнлн, и да је се бројно стање зшесника смањило већ можемо рећн, да је на Слет пошао онај број, на којн се у почетку рачунало. А морал и дисциплина код чланова знатно је повећана, јер су чланови вежбачи могли бити горди што не путују о туђем тропнгу, као што је то уобичајено по нашим осталнм дрзчптвнма. Да је овакав могао бити постигшп’ највише су допринелс поједине управе месних дрзчптава, које разумевајућн правилно побуде, које су руководиле Савезну Управу прн доношењу овакве одлуке, настануле свим снда што већи бро.ј у Загреб оде. Да, управама појединих дрзчптава припада заслзша за ово у највећо! мери и ми то на овом месту констатујемо. Тамо где је било воље за соколску идеју тамо је и било, тамо где је воље недостајало тамо је се нашло ваздан разлога, којн су спречавали да се у Загреб не оде. А да је заиста воља у стану/ много да учнни ми ћемо на овом месту изнетн један пример искреног соколског рада. И против постављеног начела, да износимо само начелне стварн а не н поједнначне, ми ћемо одступитн од овога у ово.ј прилнци и нстакнућемо тај пример јаке воље. Брат Јехличка у почетКу марта пр. године отишао ]е на]удаљени]е место наше домовнне у Ужнце. Тамо није било Соколског друштва, он је заннтересовао тамошње грађанство н друштво је основано н већ ]зчла месеца он са својих осам чланова иде на слет. Погледа]те статнстнку овога друштва па ће те вндети даљи резултат оваког истински предаиог рада. Мн овај пример изиосимо, ако бн се случајно нашло изговора, да се н порсд пајбо.ље воље није