Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

113

важним факторима од којих највећим делом загиси успех у животу, Београдска Трговачка Омладина је одмах схватила нераздељивост овога рада од питања величине раднога времена и одмора у трговачким радњама. На решавању овог питања и његову довођењу у склад са општечовечанским, верским, здравственим, материјалним и просветним интересима, радило се непрекидно од дана постанка Београдске Трговачке Омладине. Почев још од 1884 г. Београдска Трговачка Омладина је подносила молбе и претставке надлежној државној власти (Министру народне привреде, Министру унутрашњих дела, Министру просвете) да се уреди трајање радног времена и да се бар оно мало законских одредаба о затварању трговачких радња недељом и државним празницима, који су у календару црвеним словима обележени, поштује и примењује. Велики је број ових претставака. Али су све оне имале исту судбину. „За ту меру нема се ослонца у закону“ —• био је стални одговор на сваку од поднетих молби. Тако се у овоме мучило и натезало све до 1890 г. када се, захваљујући предусретљивости Димитрија Катића, тада потпретседника Народне скупштине, ово питање кренуло са мртве тачке. Наиме, управа Београдске Трговачке Омладине израдила је неку врсту законског нацрта о затварању трговачких радња недељом и у одређене празнике. Димитрије Катић, увиђајући оправданост овога захтева и осећајући и сам потребу да се за рад у трговини створе повољнији услови, примио је овај предлог и узео на себе да га спроведе кроз Народну скупштину. У томе је и успео. Решењем Народне скупштине од 15 априла 1890 год. утврђени су недеља и други наведени празници као дани одмора у трговачким и занатским радњама и одређене су казне за огрешења о ове прописе. У Министарству унутрашњих дела за извршење и спровођење закона заузео се исто тако свесрдно Њ. Пр. Митрополит Михаило. Овим је Београдска Трговачка Омладина постигла велики морални успех. И овде се ништа није говорило о в’еличини радног вре.мена у радне дане. Најважније је било прво обезбедити најпотребнији одмор. Мало већи напредак у овоме учињен је 1904 год. када је донет први Закон о затварању трговачких радња и занатских дућана у недељне и празничне дане. У овоме важноме акту учествовала је активно и Београдска Трговачка Омладина, коју је у одбору за израду законског пројекта заступао Марко Вулетић. Претставник Београдске Трговачке Омладине предлагао је да максимум радног времена у трговачким радњама радним данима буде 12 часова, а 2 су сата за одмор. Даље, недељом и утврђеним празницима да се загарантује апсолутан одмор. Од доношења овога закона школе за васпитање

и стручно спремање трговачког помоћног особља (Трговачке школе Трговачке Омладине) знатно су напредовале. Још је већи напредак у овом учињен 1910 год. када је донет нов закон о радњама. У одбору за израду пројекта овога закона учествовала је и Београдска Трговачка Омладина преко Српског трговачког удружења. Послератне прилике створиле су и у овом хаос, те је питање радног времена и отварања и затварања радња понова дошло у ред оних чије је правилно и целисходно решење увелико интересовало Београдску Трговачку Омладину. У свима фазама решавања овога питања после рата Београдска Трговачка Омладина је узела најактивније учешће. Год. 1921 у заједници са претставницима Трговачке коморе, Српског трговачког и Колонијалног трговачког удружења донета је резолуција у којој се тражи: ~1) да недељом и у законом одређеним данима имају све врсте трговачких радња бити затворене целога дана; 2) апелује се на Господина Министра унутрашњих дела и Господина Министра социјалне политике - преко Трговачке коморе да се закон о радњама примењује у свима својим одредбама, у којима је одређено радно време и казна за оне трговце, који се о ово огреше итд. ’ Год. 1922 донет је закон о заштити радника, по коме се радно време у трговачким радњама за платежно помоћно особље утврђује на 8 до 10 часова дневно. Како he се у којим врстама трговачких радња одредити трајање рада, одређује Министар социјалне политике у споразуму са Министром трговине и индустрије, а по саслушању заинтересованих професионалних органивација. Истим параграфом одређено je: ~о времену отварања и затварања радња у појединим местима одлучиваће, по саслушању надлежних професионалних организација, Министар социјалне политике или онај орган, на кога он пренесе ову надлежност . У спровођењу ове законске одредбе, око израде посебне уредбе о отварању и затварању трговачких радња и занатских радња Београдска Трговачка Омладина j’e у свакој прилици узимала најактивније учешће. Београдска Трговачка Омладина је на овоме питању радила и у другом правцу. Она се оораћала директно на сам трговачки сталеж и апеловала на племенитост и увиђавност трговаца, на њихову љубав према трговачКбм подмлатку, износећи и доказујући свеколику обострану корист од решења питања величине радног времена и одмора у трговачким радњама у духу савремених потреоа трговине и друштва. Ради тога су се по позиву и на иницијативу Београдске Трговачке Омладине одржавале конференције, зборови и конгреси.