Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

114

1883 г. Београдска Трговачка Омладина се по овоме обратила Трговачко-занатлијском одбору. Год. 1888 одржала је у истом циљу велики збор. А 14 јуна 1906 год. упутила је свима београдским трговцима следећи апел: - “Управа Београдске Трговачке Омладине, водећи озбиљно рачуна о добро схваћеним интересима самих трговаца у погледу њихова здравља и одмора, као и о здрављу и просвећивању њихових помоћника, мишљења је да би већ једном крајње време било, да се и у нас реши питање о отварању и затварању радња у радне дане, као што је то већ уређено у другим земљама. Пошто је стекла уверење да има трговаца, а нарочито бакала, који у радне дане држе своје радње отворене од 4 часа изјутра до 11 часова у вече, дакле 19 часова рад а, услед чега њихови помоћници немају потребног одмора, а још мање времена да се као ученици наше Трговачке школе спремају за недељне и празничне школске часове Управа Београдске Трговачке Омладине сматра, да је овако дуго држање радња убитачно и по здравље самих трговаца и по здравље њихових помоћника и да се ово питање може и код нас уредити, како у интересу одмора и трговинског напретка самих трговаца, тако и у интересу трговачког подмлатка”. 14. јуна 1906 г. Београд Претседник Београдске Трговачке Омладине Спасоје Н. Ранковић, с. р.“ Реченога дана конференција је одржана и била је врло добро посећена. На њој је утврђена једнодушност свих трговаца да из властите иницијативе реше ово питање у духу савремених потреба. Резултат ове конференције био је тај, што је изабран одбор од 16 лица са задатком да изради предлоге и поднесе их другој конференцији. Друга конференција је одржана 25 јуна и на њој је усвојена ова резолуција: «1) да се почевши од 15. јула о. г. детаљне бакалске радње отварају лети и то од 1 априла до 30 септембра у 5 часова изјутра, затварају у 9 часова увече; 2) зими од 1 октобра па до 31 марта да се отварају у 6 часова изјутра, а затварају у 8 часова увече; —. 3) суботом и уочи дана, кад се по закону радње држе затворене, да се може држати отворена радња и преко горе утврђеног часа, по потреби и 4) недељом и у дане када закон наређује да се не сме никако отварати, а још мање пазаривати«. Поред тога је одлучено, да се за сваки кварт изаберу по три лица из трговачког сталежа, која he контролисати трговце да ли се држе ових одлука.

Затим видимо да Београдска Трговачка Омладина 1910. год., у заједници са Српским трговачким удружењем, активно сарађује на изради новог закона о радњама. По предлогу Београдске Трговачке Омладине Трговачка комора је усвојила нарочити тип уверења за трговачко помоћно особље. После рата опет се највише радило на регулисању радног времена и отварању и затварању радњи. Гласом чл. 5. закона о радњама, пошто се Београдска Трговачка Омладина сматра важном привредном установом, њој се шаљу на разматрање и на стављање примедби сви законски нацрти који се тичу привреде и њеног унапређења. Год. 1922 Министарство социјалне политике послало је Београдској Трговачкој Омладини на мишљење пројекат закона о обавезном осигурању трговачког помоћног особља. Мишљење Београдске Трговачке Омладине је гласило, да се ово осигурање изведе ван радничког и спроведе преко Трговачког фонда. То би био у најважнијим цртама рад Београдске Трговачке Омладине на унапређењу и заштити интереса њених чланова. Дубоке су моралне побуде тога рада. Оне леже у тежњи да буде добро, да се увек обезбеде највише могући усл.ови за стварање доброга, да се сваки припадник трговачког сталежа учини највећим и најиздашнијим друштвеним корисником. ђ) РАД НА ОПШТЕМ УНАПРЕЂЕЊУ ПРИВРЕДЕ Када се посматра рад Београдске Трговачке Омладине у свима њеним правцима види се да је сва та делатност од самог почетка била срачуната са једним циљем: да се за трговину као важну грану привредне делатности створе што повољнији услови, да јој се обезбеди успешан и несметан развитак. Јер образујући и ваопитајући генерације трговачког подмлатка Београдска Трговачка Омладина је унапређивала трговачки сталеж као целину, настојала је да се у трговини одмењују стручне и способне снаге, да се одрже добре традиције у трговачком сталежу. Томе је циљу доприносио и рад на здравственом пољу, и морално помагање чланова и сталежа. Али, ипак, има две области у којима је Београдска Трговачка Омладина непосредно радила на општем унапређењу привреде. Тај рад Београдска Трговачка Омладина спроводила је кроз своје ГТривредно оделење, преко организације Савеза и конгреса свих трговачких омладина и „Трговинског гласника”. Привредно оделење Привредно оделење Београдске Трговачке Омладине основано је 1904. Идеју о оснивању при-