Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

115

вредног оделења први је покренуо Тодор Ј. Мијаиловић, који се старао и о његову уређењу по угледу на Српско привредно друштво »Привредник» у Загребу. На челу Привредног оделења Тодор Ј. Мијаиловић је остао за све време његова опстанка и рада. Своју идеју о Привредном оделењу Мијаиловић је образложио на седници управног одбора од 8 априла 1904 год. који ју је прихватио у свему. Установљење Привредног оделења спроведено је на ХХШ редовној друштвеној скупштини (24 маја 1905 год.) и о њему су донете све нужне одредбе. У правилима је овако мотивисано оснивање Привредног оделења: „Ради унапређења српске народне привреде уопште оснива се Привредно оделење под именом »Привредно оделење Београдске Трговачке Омладине». (чл. 164). «3адатак је Привредног оделења да васпитава српчад у народном духу и да их помаже у изучавању и усавршавању у занатима, трговини, индустрији и пољопривреди» (чл. 165). У прво време сва је администрација вођена под именом Београдска Трговачка Омладина Оделење за васпитање трговачког и занатлиског подмлатка. Свој задатак изводи Привредно оделење тиме, што одабира, по препорукама учитеља и свештеника, сиромашну, а у свему ваљану децу по свршетку основне школе и намешта их код спремних и угледних трговаца, занатлија, малих индустријалаца и пољопривредника на практично изучавање разних корисних привредних послова. Одабирање дечака врши се на основу оцена о учењу и владању, здравствености и моралу. При намештању дечака води се рачуна првенствено о стручној спреми господара, мајстора, па затим о његовом угледу у друштву, карактеру, честитости и домаћим приликама. На који he се привредни посао упутити дечак зависи од његових физичких способности, које утврђује лекар друштвени (известан број година лекарску службу вршио је бесплатно Др. Ћира Панић), а затим и од наклоности дечакове. Дечаци питомци намештају се и код културних, првдредно развијених и нама пријатељских народа, као и у привредно напредним крајевима отаџбине. Док се деца потпуно и у свему не опреме задржавају се у Београду 3—4 дана. За то су време на стану и храни у Привредном оделењу. У почетку су смештана по одобрењу Мин. просвете и црквених послова и управе друштва «Св. Саве» у друштвени дом. Доцније у кућу Београдске Трговачке Омладине у Књегиње Љубице ул. бр. 26. Пред полазак дечаци су фотографисани. Све фотографиЈе чуване су у албуму. Ради намештења најпре је Г. Мијаиловић ступио у везу са првим ,и најбољим мајсторима разних заната у Иlностранству. Доцније је овај' посао уређен у свему по »Привредниковом« обрасцу. Са

»Привредником« стајало се у најтешњој вези за све време рада Привредног оделења. Преко »Привредника« намештани су наши дечаци на пзучавање трговине и заната. »Привредник» је водио о њима бригу и старање у свему као и о својим питомпима. То је трајало све до 1908 г. када су аустријске власти забраниле сваку везу »Привредника« са Београдом и Србијом. Тада је Привредно оделење отпочело свој посао самостално, преко својих повереника у главним местима Аустро-Угарске. Како је Привредно оделење наишло још у самом почетку на врло повољан пријем наводимо за пример резолуцију учитељске окупштине у Београду 1904 г. која гласи. 1) « Учитељска скупштина налази, да је спремање ваљаних занатлија врло важно питање за напредак наших заната и занатске индустрије, те према томе одашиљање младића на изучавање разних заната у иностранство сматра као средство, којим се може послужити у оскудици ваљано уређених занатских школа. 2) Одајући признање и захвалност покретачима ове идеје скупштина препоручује целокупном учитељству Краљевине Србије да идеју ову својски потпомогне. 3) Како се наш народ у огромној већини бави земљорадњом, а како су код нас све гране земљорадње неразвијене, учитељска скупштина налази, да док се не оснују ниже пољопривредне школе наши земљорадници своје младиће шаљу преко Привредног оделења Београдске Трговачке Омладине у културније земље код земљорадника-пољопривредника, где би се у рационалнијем обрађивању земље могли усавршито». Одбору за извршење задатака Привредног оделења били су десна рука народни учитељи и свештеници. Они су одабирали, сваки у своме крају, ваљану и сиромашну децу по свршеној основној школи и препоручивали је Привредном оделењу. Ово их је даље намештало на изучавање разних корисних привредних струка. Велики је 6poj‘ ових пријатеља-сарадника Привредног оделења на привредном подизању нашег народа. Сви су они својим преданим радом много задужили и Привредно оделење и сав наш народ, а у првом реду оне малишане, који су њиховом помоћи изведени на пут самосталног рада и живота. Доцније је Привредно оделење обратило нарочиту пажњу земљорадњи. Тада је отпочето са намештањем одраслијих сеоских младића, обично на два лета и једну зиму на практичне земљорадничке радове код напредниЈих земљорадника Срема, ближега Баната и Бачке. 0 овим питомцима је бригу водио прота Радослав Марковић из Инђије (СреМ). Приличан број питомаца Привредно оделење је на-