Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

сања премета девизама и валутама и декретована је широка забрана увоза, тако да је од 780 бројева наше царинске тарифе забрањен увоз робе из 252 броја. Обновљена забрана увоза у 1922 убрзо је изгубила важност. Године 1921 место апсолутне забране јавиле су се извозне царине, али и оне у току времена губе важност и њихове се стопе смањују или сасвим укидају из године у годину. Место компензационих уговора закључени су привремени трговински уговори са Аустријом (1920), Чешком (1921) и Пољском (1922), онда споразум са Италијом о царинском режиму и пограничном промету са Задром (1922) и уговор са Грчком о транзиту преко Солуна (1923). Прва четири уговора имају за основицу највеће повлашћење, у недостатку уговорних тарифа. Неки стари Србијини уговори протегли су се и на нову државу, до закључења нових уговора. Прве три године после рата биле су код нас испуњене радоји на обнови земље. Наш извоз није могао бити велики јер су му недостајали битни услови: уређен саобраћај, довољан кредит за извозну сезону, уређени трговински односи са иностранством итд. Године 1921 и 1922 дале су врло слабе жетве, те је и то био разлог неразвијеном извозу и пасивном трговинском билансу. Тек су богата жетва од 1923 и нешто сређеније техничке прилике код нас ојачали наш извоз тако да смо 1924 год. имали активан трговински биланс. У последње време ново основано Привилеговано извозно друштво благотворно делује на продају наших цереалија у иностранству. Пре две године поправиле су се врло знатно и кредитне прилике по сељака. Благодарећи племенитим намерама и напорима Његовог Величанства Краља Александра I основана је Аграрна банка. Кад је реч о нашем скорашњем и данашњем извозу треба нарочито истаћи да .постоји велика разлика између данашњег извоза ицувоза предратне Србије. Број извозних предмета данас је много разноврснији, а међу извозним артиклима важно место заузимају већ и наши индустриски предмети. Због ове разноликости извозних предмета извоз траје преко целе године тако да се само пољопривредни производи ограничавају на извозну сезону. Кад се говори о привредном стању Србије у доба владавине Петра Ослободиоца не може се не говорити и о Законуорадњама. Он је темељ социјалне политике на терену предратне Србије и данашње државе. Публикован 29-VI-1910 год. он је још тада унео хармоничан живот између нашег младог капитала и радништва. Закон је регулисао све односе пословања занатских, индустриских и трговачких радњи у земљи, њиме су предвиђене многе напредне институције, иако нису све остварене: инспекција рада, радничке коморе, суд добрих људи

за решавање спорова између послодаваца и раденика, берза рада, ограничење радног времена, отварање синдикалних организација итд. Благодарећи њему ублажени су или чак и избегнути у нашој земљи многи сукоби између радника и послодаваца. У проширеној и уједињеној отаџбини привредни развитак је постајао из дана у дан запажљивији. Уколико поједине радионице нису биле уништене по ранијој Србији, неки су се занати не само одржали већ и развили. То нарочито важи за столарски, браварски и остале грађевинске занате, затим за обућарски, кројачки, тапетарски, коларски, качарски, месарски берберски и књиговезачки занат. За данас су само неки занати у застоју, неки чак и у опадању. И индустрија је много напредовала. За време Балканског рата њено је развиће у Србији било обустављено, и за време Светског рата скоро су сва индустриска предузећа уништена и обуставила рад. По многим творницама у Србији упропашћена је и разнета за време аустриске и бугарске окупације сва машиниска инсталација, тако да је после рата требало много времена и огромних трошкова да се она оправи или поново набави. Ну и поред тога индустрија се у целој држави развијала и ко зна колико би данас била развијена да на њу нису утицале и наше и светске економско-политичке прилике, које су је час потпомагале, час заустављале, час уништавале. Кад је код нас наступила инфлација новаца је било у изобиљу, каматна стопа била је повољна, земљораднички артикли доста скупи, уз све то свет је за време рата од индустриских артикала по домовима све упропастио и потрошио, сад му је све било потребно. Отуда велика тражња и велики напредак индустрије у целој земљи. Несређене прилике овај су развитак зауставиле. За инфлацијом дошао је период новчане оскудице, због чега је подизање нових индустриских предузећа обустављено, а многа постојећа морала су прекинути рад. Држава индустрији није пружала царинску заштиту све до 1925. Од тог времена индустрија је нешто заштићена завођењем специјалних железничких тарифа, јачом заштитом у царинској тарифи и другим мерама. Ну и поред овога наша индустрија није могла да продужи свој првобитни поратни напредак. Стабилизација наше валуте изазвала је пад цена индустриских артикала, нарочито извозних, а није смањила трошкове њихове производње, транспорта итд. Због тога је велики број индустриских предузећа у нашој земљи пао у кризу која још траје. У њој ће наша индустрија остати за све време док прилике које су је укочиле буду трајале.

МИЛОРАД Н. ЂЕРИЋ Професор трговачке академије