Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

45

НАЦИОНАЛНА И ПРИВРЕДНА УЛОГА СРПСКИХ ТРГОВАЦА

Не узимајући у обзир изузетке, у средњевеКовним феудалним државама Европе историска незаборавимост припала је вишим сталежима, племству и свештенству. Као ратник, племство је освајало и губило своје сталешке привилегије, ширило и бранило државне међе, прослављајући се ратним јунаштвом. Свештенство, као духовно ратништво, снажило j'e утицај Цркве, или га бранило било реформама, било насиљем, од тежњи и историских догађаја који су овај утицај смањивали. Духовно просвећеније од осталих друштвених средина Средњега века, повлашћено у материјалном погледу, и свештенство је за себе у средњевековној историји европских народа резервисало многа места. Трећи сталеж сељаштво и грађанство иако уз прва два сталежа учествује активно у скоро свима историским догађајима, нема у општој средњевековној историји довољно истакнуту улогу. Ово нарочито важи за сељаштво. Његова улога у прошлости није рељефно претстављена, стога што је, иако најмногобројније, истовремено и најнепросвећеније. Ван ратова, у којима је уз племство учествовало и у којима његова улога није довољно историски обележена, сељаштво се историски истакло само у неорганизованим и крваво угушеним побунама-жаксрлјама. 0 радништву Средњега века нема скоро шта ни да се каже. Очајно малобројно, сталешки неорганизовано, оно није ни могло тада имати неки утицај. Сасвим је други случај био са занатско-трговачким редом. Вредан и штедљив, -успркос средњевековним прописима ко : и су кочили развитак заната и трговине, овај се ред временом обогатио, и богат, одмах у другој половини Средњег века почео борбе за своје сталешке интересе, дајући историји нов ток и нову садржину. Док је племство било борац за своје сталешке привилегије, чешће за краља и најчешће за даљи опстанак друштвене, правне и политичке неједнакости онога доба, и док је свештенство, бранећи интересе цркве, осећало се са племством солидарним скоро у свима осталим питањима, дотле је занатлиско-трговачки сталеж грађанство био борац за правну једнакост, борио се против неограничене власти, био мецена научника, књижевника, философа итд. Средњевековне грађанске општине биле су прве школе политичких слобода, оне су имале великог утицаја на развитак економског, духовног и уметничког живота. Носилац напретка, грађанство је кроз Француску револуцију од 1789 извршило до данас свакојако најважнију друштвену реформу у свету. Уништивши правну и политичку неједнакост, најпре у Француској, затим у другим земљама, оно је својим победама над неограниче-

ном краљевском влашћу, племством и свештенством, завршило историју Средњега века, која се по неким политичким историцима не завршава ни проналаском Америке (1492), ни Реформацијом (1517), већ Француском револуцијом (1789). Каква је била национална и културна улога српских трговаца? Пре пада под турски јарам историја нашим трговцима, сем привредне, није доделила друге улоге. Довољно заштићени обичајима и законом, занатлије и трговци нису сталешки организовани, јер су, иако у приличном броју, растурени по пространој српској земљи; њихова трговина није угрожена ни страном ни домаћом конкуренцијом, ни путном несигурношћу и т.д. Отуда се национална, култура и сталешка улога Срба трговаца и занатлија почиње јављати тек у турско доба, затим у доба привремене окупације Аустрије над већим делом Србије и најзад за све време за које су насеља северно од Саве и Дунава била под Аустријом, односно под Аустро-Угарском. У прво време турске владавине над Србијом улога Срба занатлија и трговаца врло је мало позната. Још у слободној Српској држави нарочито у XIV и XV веку, поред великог броја Дубровчана и приличног броја Италијана било је и домаћих ситних трговаца, који су од Дубровчана и Италијана или узимали робу на кредит да је по својим малим дућанима распродају, или да је као торбари разнесу и распродају по трговима и селима. Вероватно да је овако нешто било и у прво доба туроке владе над Србијом. Странци су држали трговину све дотле док се у трговању нису почели истицати турски поданици Грци, Цинцари и Евреји, а временом и Срби. Феликс Петанчић (1500) помиње да је стара Србија имала тада «множину путујућих трговаца» Срба. Из овог доба имамо детаља окоро само о Ђорђу Кратовцу, младом Србину кујуњ џији из Кратова. Њега су Турци у Софији приморали да пређе у ислам, па пошто је он то упорно одбијао спалили су га на ломачи (10-11-1515). Његова оданост вери изненађивала је савременике толико да је још у XVI столећу описано његово житије најпре у Софији, затим у Русији. Проглашен је и за свеца под именом Георгије Нови. Године 1535 помиње се Дмитар Купинић, трговац из Београда или из Смедерева. За њега се Хусрем-бег, господар смедеревски, београдски и подунавски обратио краљу Фердинанду с молбом да га овај ослободи, јер је «на веру ухваћен». «Ваше милости земље трговци који доходе овамо: како ч’ сно и мирно дођу, ми ч’сно и мирно с’чувамо и одправимо». Путописац К. Рими (1571) помиње Србе трговце у Карловцима, а скоро истовремено (1572) Ииглада помиње Србе трговце у Пешти и Срцском