Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

црквама и манастирима црквене књиге, иконе, кандила, звона, барјаке, чираке. Они су отварали школе, поправљали цркве и манастире, имали у појединим манастирима своје собе и оделења у којима су њихови чланови становали за време манастирских слава и т, д. Устав терзиског еснафа у Будиму од 1695. год. прописује: ,„Сваки мајстор нека се Бога боЈи, поштен и чист да буде; покраЈ тога нитко да се не псује; у карти, коцки, играч хамишни и заклињач да не буде“. Овај вредан свет био Је родом из свих наших крајева: Србије, Старе Србије, Маћедоније. Босне, Херцеговине и Црне Горе. У Будиму је поименично било их из Београда, Прилепа, Солуна, Пожаревца, Крушевца, Сталаћа, Кумодража, Вучитрна, Белог Поља, Пријепоља, Пожеге, Црне Баре, Ужица, Сребрнице, Ваљева, Забрежја, Алексинца, Јагодине, Параћина, СараЈева, Зворника, Требиња, Палежа, Скопља, Зајечара, Ниша, Новог Пазара итд. Из ових досељеника и староседелаца створила се преко Саве и Дунава наша вредна, штедљива, богата и родољубива буржоазија, састављена од „честитих господара купеца" и „почтених мајстора“. Сем Будимаца нарочито су се истицали СентАндрејци, коЈи су трговали на велико платном, свилом, прерађеним кожама и вуном с Лајпцигом, Бечом, Ријеком и Краковом. До пред крај XVIII века чак су пештански трговци куповали бољу робу код Сент-Андрејаца, коЈи су поносно певали: „Ми же Сент-Андрејци целог света славни“. Сент-Андреја је била резиденција српског патриЈарха, те је због тога и због многих лепих православних цркава звана дуже време „Српски Рим“. Ова слава, нажалост, угасила се због пожара 1800. год. и ратова против Француске. Нису само Будим, Сент-Андреја, Јегра и Коморан били насељени богатим нашим честним купцима. Било их Је по свима већим варошима на Дунаву, почев од »сребробогатога Земуна« до »царствујушчег града Виене«. Много их је имао и »царствујушчи град Виена«, који Је од краја XVIII века постао духовним средиштем српског нарола. У Бечу се од 1771 налазила српска штампарија; од 1791 у њему су излазиле Сербске Новине, а од 1794 Славено Серске Вједомости. Од 1830 Пешта и ~Будим-град“ изравнали су се у значају са Бечом. Српски Дневник из 1853 пише: „Наши трговци (у Пешти) главна су потпора наше књижевности". Сем у Виену богатих Срба трговапа било је и у Митровици, Осјеку, Земуну, Вуковару, Новом Саду, Темишвару и т. д. Календар ЗахариЈе Орфелина издао је „от свога малога имјенија Сава Вуковић гражданин новосадски«. И Српска општина у Трсту имала Је доста Срба трговаца и бродовласника. Њихови бродови пловили су по Јадрану, Средоземном Мору, па су

неки ишли чак до Индије и Америке. Они су трговали са Русијом, приморском Европом и са обалама Азије и Африке. Најбогатији и најчувенији међу овим трговцима били су: Куртовићи, Тодоровићи, Цвијетовићи, Ризнићи, Лучићи, Ћирковићи, Цветковићи, Мекше, Нетовићи, Гопчевићи, Тузлићи и други. Родом су били махом из Босне, Херцеговине и Боке. И они су, као Будимци, помагали цркве по Далмацији, Боки, Црној Гори и Херцеговини. Били су и мецене српских књижевника онога доба: Вука и Доситија, Соларића, Атанасија Стојковића и Симе Милутиновића. Драга и Петар Тодоровић и Филип Лучић помогли су прво издање Вуковог Речника. Филип Лучић »комерције саветник и кавалер« скупио је Вуку’ у Одеси 160 претплатника на Пословице. Међу тршћанским трговцима било је и песника. Такав Је био Србин из Лике Јован Дошеновић, који је докторат философије и слободних уметности положио у Падови, па се око 1804 вратио кући, после чега „ја судбином у Тријест дошао сам и жртвовао себе Купечеству«. У Трсту је Дошеновић остао до 1809, потом је отишао у Пешту, где је своју Численицу посветио Игњатију Станковићу „Великокупцу п Гражданину Пештанскоме“, За Численицом отштампао је и Лирическа Пјенија,, па му се негде око 1810 год. губи траг. Иначе њега, Доситеја, Соларића, Стојковића и друге помагао је много Јован Драга-Тодоровић, о коме Дошеновић пише: »Вишеречени господар Драго ние само да жели просвештеније речима, и серцем, већ помаже и иждивенијем толико, колико још ни један богати Србин«. Код Тодоровића је Дошеновић вероватно и био у радњи, јер он о себи каже: »При походу моем из Тријеста мени је с љубезним цјелованијем г. Драго Тодоровић, кога ми чрез г. г. Стојковића и Соларића добро познаемо, с Богом пошао овако дао; Препоручуј Брате! нека пишу и нека дјелају дондеже свјет пред очима јест, да не уздишу наши потомци на нас, као што ми на наше претке жалимо. О благодатна Божја руко! ја сам прогласио —■ дај и даруј на тисјаште такви чуствителни серца к ползу у Сербаља; и остај с Богом“. Јован-Лрага Тодоровић Је био родом из Херцеговине. Неписмен а врло бистар и богат он се претплаћивао на већи број српских књига, које је после раздавао онима који их нису могли купити. Дошеновићево тврђење не претставља само Драгу Тодоровића. Просветитељи, патриоти, књижевне мецене били су сви Срби трговци из Трста. Вук помиње трговца Петра Тодоровића, који му је откупљивао књиге у великим количинама: »Но као што је на земљи један Тријест, тако је и међу Србима један Петар Тодоровић«. Тодоровићи су помагали Павла Соларића, новчано су му у помоћ притицали нарочито при издавању његових географ-