Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

48

ских карата у Млецима. Доситеј се обраћао 'на »Сарајлије, Требињане, Новосађане и Осечане« трговце у Трсту. За његове књиге слали су му они унапред по неколико дуката, па су, добивши књиге, распродавали их или поклањали. Око 1803 год. Сима Милутиновић Сарајлија пише да су му за штампање Србијанке дали по 300 рубаља Ризнић и Лучић, који су тада били трговци у Одеси. Може се слободно рећи да није било овог трговачког света и његове родољубиве акције, дело Доситијево и Вуково и многих других не би се дало ни замислити. Ни просвета, ни национална свест наша не би напредовале, да им честни купци и почтени мајстори нису били одани. Они су стварали и издржавали школе, неки су били ревносне присталице Вукове реформе, пропагатори његових идеја, чак и његови сарадници, отварали су фондове за помагање књижевности, сиротиње и ђака, помагали су народне покрете и ратове. Баталака помиње у историји да су Срби из Трста: Јован КуртОвић, Стефан Ризнић, Т>ура, Петар и Драга Тодоровићи, Јован Николић, Јован и Димитрије Мирковићи, Филип Цветковић, Хаџи-Која Сарајлија и игуман Вићентије Ракић помогли српске устанике 1805 године давши им 12759 форината, знатном сумом за оно време. И Црна Гора је од ових људи добила многу пушку и муницију. Тршћанска општина је 9 јуна 1833 год. одредила Вуку годишњу помоћ од 100 форината. Сарајлија Ристо Тузлић, трговац у Трсту, оставио је у првој половини прошлог столећа 20.000 форината за Сарајевску гимназију. Сем у Трсту доста српских трговаца било је у Дубровнику, Шибенику и Задру, затим у Боци, Херцеговини и Бос-ни. Они су као посредници трговали са Србијом и Румелијом, било их је у Одеси, Киеву, Исмаилу, Браили, Хотину, Фокшану, Галцу, Кишињеву, Букурешту, Смирни и Млецима. Путовали су у Александрију и Марсеј. Нарочито их је било доста у Одеси, где су много допринели развијању руске поморске и трговачке флоте на Црном Мору. И ови Срби трговци из Одесе истакли су се као књижевне мецене. Вук са захвалношћу помиње Филипа Лучића „комерције савјетника и кавалера“ који му је 1836 год. скупио 160 претплатника на Пословице. Одески трговац Атанасије Герески, родом из Черевића у Срему, за живота је дао 20.000 рубаља да се оснује Атанасеум, задужбина из које ће се помагати добри, сиромашни ђаци Новосадске гимназије. По смрти све је његово богатство раздељено као помоћ књижевницима, великој женској школи у Новом Саду и Женској шк.оли у Черевићу. Умро је у Новом Саду 30 марта 1885. У Одеси је, изгледа, било врло много Срба трговаца. Сава Текелија у својој аутобиографији о

Одеси 1811 каже: „За чудо ми је било да по сбкаци и по кафанама највише сам чуо сербски говорити, онда и бургмајстор је био Петрович Србин из Новог Сада, и'ту много други било. После србског језика талијански се чуо повише, па грчки, па руски, па турски“. И у Босни Срби су били најотменји и најбогатији тргрвци све до аустриске окупације (1878). On:f су много трговали са Трстом, Задром, Шибеником, Дубровником, Млецима и Бечом. Сва трговина са Немачком била је у њиховим рукама. У Бања Луци иако малобројни, Срби су као трговци били највредниЈи и најбогатији. То су били махом досељеници из Требиња и Херцеговине. Француски консул у ТравнИку каже за Србе босанске трговце да воде трговину у европском смислу речи и да за купљену робу даЈу обавезе по европском обичаЈ'у, Босанци трговци настањивали су се и по Србији и дали осниваче чувених београдских кућа: Крсмановића, Куртовића, Дучића, Маринковића, Ћеловић и т. д. Босански Крсмановиђи извозили су из Босне суве шљиве у Трст и преко тршћанске српске фирме Шкуљевић и Аничић продавали их Америци. Трговци у Србији за време аустриске владавине од 1718 —1739 године. Срби из Србије којом су Турци владали увек су радо помагали Аустријанце у свима борбама. против Турака, па су помагали и аустриског војсковођу Евгенија Савојског, чије су победе над Турцима довеле до Пожаревачког мира 1718 године. Овим је миром Аустрија добила Босанску Посавину, Западну Влашку, Банат и Београд са већим дел.ом Северне Србије. Рат од 1716—1718 оставио је у Србији праву пустош. Чим се рат завршио са Србима су Аустријанци одмах почели рђаво поступати, нарочито у Северној Србији, где је православној вери загрозила католичка пропа;ганда. Ко зна, најзад, какве би све резултате Аустрија постигла да у Северној Србији није наишла на отпор и да њена владавина није престала због пораза аустријске војске код Гроцке, после чега је 1739 год. закључен Београдски мир, по кбме је Северна Србија опег припала Турцима? За кратко време своје владавине Аустријанци су у српска села и градове уселили многе Немце, сељаке, занатлије и трговце. Београд је тада био толико напуњен Немцима да је по попису од 1729 године у њему било 1258 кућа и 35 воденица немачких. Немци су свуда од власти били фаворизирани, а српски елеменат није’ никад помаган. Срби су се морали помоћи сами. И у овој ствари опет предњаче трговцн. По примеру Немаца Срои су одмах затражили да оснују свој еснаф, те је принц Александар 1725 године послао правила њиховог еснафа на потврду .Дворском Камералном Већу. За