Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

50

Кад су дахије зулумима дојадили народу, Карађорђе се одметнуо у гору и тамо је на народном збору у Орашцу 2-11-1804 изабран за вођу Првог устанка. Својом храброшћу, памећу, љубави према земљи и народу, Карађорђе се овековечио бесмртном славом. Од тренутка када је постао вођ народног устанка па све до своје трагичне смрти Карађорђе се мишљу и срцем сав посветио народној ствари, те се стога и као владар и доцније, све до смрти, није више бавио трговином. Уз Карађорђа су одмах у Устанку важну историску улогу почели стицати трговци из Србије, и нарочито из Земуна. У доба кад су устаници заночели палити турске ханове око Орашца, Карађорђе је у Даросави затекао неког ваљевског трговца Петронија, где лучи свиње за Немачку. Љут што Петроније лучи свиње кад треба бити бој, Карађорђе му је одмах забранио посао и по њему послао више писама кнежевима Ваљевске и Шабачке Нахије да народ дижу на оружје. Тако је Петроније, као трговац, био први устанички ордонанс. Том је приликом шабачки трговац Остоја Спуж по наредби Карађорђевој попалио многе ханове. Интересантан је случај и Чолак-Анте-Симоновића, ћурчије београдског. Рођен у Призрену, он се у доба Кочине Крајине (1788) настанио у Београду као ћурчија. У доба буне на дахије отишао је у Јужну Србију и отуд понео седам товара арнаутских пушака с намером да их лрода у Београду, свакојако Турцима. Чувши за буну, Анта је отерао пушке у Тополу и предао их Карађорђу. Код Карађорђа је постао буљубаша. При опсади Београда (1806) остао је сакат, због чега је прозван „Чолак-Анта”, док је раније зван „Узун-Анта” (велики Анта). Чолак-Анта је из Црне Горе довео 300 Васојевића у помоћ Србима код Сјенице и Суводола. Године 1811 постао је војвода крушевачки, па је после 1813 отишао у Русију, где је постао пуковник. Из Русије >се вратио 1831 год. и умро у Крагујевцу 1853. Од нарочите је важности улога Срба земунских трговаца. Још у 1804 њима се Карађорђе, са 65 народних старешина, обратио овим писмом: „Није потребито да Вама нашу тугу и невољу пространо описујемо, јер Ви сваки дан нашу сречу и несречу видите, .ми цела Сербија никому другому не можемо захвалити, само Богу једноме и господарима Земунскима, који су нас одма у почетку наше несреће подпомагали са свачим што нам от потреба било и вала Богу са Вашом помоћу наше душмане морамо сатрти, и мислимо у име Божије да скоро наш посо свршимо сасвим тако, кад сте нас до сада помагали немојте се Бога ради одрећи и сада потпомочи и дајте нама у зајам до педесет хиљада гроша, јер .нам је од потребе, а ми хочемо

Вами почтено са благодарением Ваше новие вратити само док наш посо свршимо ако ту милост и сажалење имамо код господарев земунских, а Ви изволите колико је кому возможно код Гооподара Стевана Живковича у Земуну положити, коиче Вама квиту од стране и имена нашег дати. Ми се тврдо уфамо да се нечете отрећи на ово наше писмо у име цјеле Сербије пишемо нас потпомочи и немоите се бојати дачеду новци Ваши пропасти ако Бог даде те само Нација примир-се свакиче своје добити ими још позначемо из својего наше благодјетеље". Георгије Петровић Јаков Стефановић Маса потписа. Писато у Топчидеру 15 маија 1804 у име цјеле Сербије За овим је 2 јуна Карађорђе у Топчидеру позвао виђеније војводе: Димитрија Пуљевића трговца из Сремске Митровице, Стевана Живковића, Драгутина Милутиновића и Милоша Урошевића, трговце из Земуна и Лазара Ф. Поповића из Оршаве. Са њима се он договорио да они по Војводини купе добровољце, да скупљају прилоге, муницију и остале потребе и све то упућују устаницима. Дао им је и уредна пуномоћја. Од њих једно гласи: «Ми ниже позаписати даемо пуну власт Г-дару кн. Димитриј Пуљевичу, и молимога, да не шчеди свога труда како и досада что ние шчедио, и да може он ви речју Димитрие, у име нас позапити и у цјелога Нашега Народа на свакому и мјесту и заискати и запросити какову нибуд потребну и нужну помоћ, зато молимо свако звание, коиби дао что Г-дару Димитрију, тај нама у руке дае. Дато у Топчидеру (М. П.) Георгије Петровић Јунија 2, 1804. года Јаков Стефановић Сима Марковић Јанко Катић Милоје Петровић У име цјелога Народа. После овога Војвођани повереници разишли су се по Војводини и устаницима редовно слали добровољце, муницију и новац. Преко трговца Пуљевића новосадски владика Јова Јовановић послао је устаницима два гвоздена топа и Мату тобџију. Пожаревачки трговац Јован Протић био је члан делегације која је 1 септембра 1804 отишла у Русију да моли руског цара за заштиту устаника. У молдавској вароши Фокшани делегација j'e одсела код Срба механџија: Николе Јовановића из Краљева и Петра Бијуклића из Ужица. Овде би делегација била ухваћена и Турцима предата да је Јовановић