Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

није брже боље спровео. и пребацио преко руске границе. Пре напада на Београд Срби устаници обратили су се 7 августа 1806 год. писмом Србима трговцима из Трста за новчану помоћ. Писмо се завршава: „Да отаџбини коЈа се диже, помоћи даду, и која се сада онако колеба као што се на Косову колебала“. На списку приложника стоји: „Благодјетељи Сербски у Триесту: Господин Јован Куртовић изволио дати на дар 1000 фор. Господин Стеван Ризнић 2000 „ Ћуро и Перо Тодоровић 4000 „ Драго Тодоровић 1500 Јован и Димитрије Ћирковић 2000 „ „ Јован Николић изволио дати 500 „ „ Филип Цветковић 300 „ „ Игуман Викентије Ракић 100 „ Сума 11400 Фор. „Из Сараева“ Господар Хаџи Која у готову 50фЕа 9 ф. 450 фор. Полицу едну на г. Јакова и ИлиЈу Мостарца да плате 100фђ а 9 фор. 900 фор. Свега сума 12750 фор. На Топчедеру, 8 окт. 1806. Предали смо г. Георг. Петровићу верховном команданту у руке 12750 фор”. Ову су помоћ донели из Трста два саветника: Аврам Лукић и Јеремија Гагић. Гагић Је био трговац у Земуну. Он је доцније као совјетски секретар слат у руски главни стан да тражи да Руси прате свог претставника за Србију, после чега Је у Србију дошао руски дипломатски агент Константин Родофиникин. После катастрофе Гагић је 9 фебруара 1813 постављен за титуларног саветника, а 5 децембра 1815 и за консула руског у Дубровнику. У Дубровнику је остао врло дуго Пенсионисан Је 1856 год. после чега је отишао у Млетке, где Је и умро 1859. Иза ове помоћи, коју су донели Лукић и Гагић, устаници су се обратили 27 окт. 1806 и „Благо-Почтенородним Господарем трговцем земунским, православнаго вјероисповеданија, нам љубезњејшим у Земуну“. Од њих су тражтли новац на зајам преко Милоја Петровића. Потребну суму позајамили су Милоју трговци Драгутин Милутиновић и Милош Урошевић. Набавивши овим парама ратне потребе, Срби су 22 новембра 1806 год. почели бомбардовање Београда, за осам дана заузели су варош, а за седам недеља и тврђаву. Број трговаца прослављених јунака у Првом устанку није био мали. Они су трговали махом стоком. Сем Карађорђа поменимо Младена Мило-

вановића, Милана Обреновића, Крсту Поповића, Милисава Ђорђевића, Петра Добрњца, Ђушу Вулићевића, Алексу Ненадовића, Николу Милићевића Луњевицу, Радоја Божића из Чумића, Петра Топаловића, Јакова Ненадовића, Теодооија МаричевићаПетровића, Јована Протића из Пожаревца, Марка Чарапића, Стојана Чупића, Хаџи-Продана Глигоријевића, Симу Марковића, Жику Капетана и Петра Ичка. Задржимо се овлаш, да би се савести одужили, на делима неких од ових славних људи. Руднички војвода и богат трговац Мил а н Обреновић, старији брат Кнеза Милоша, је у фебруару 1804 са четом Рудничана помогао устаникс да заузму Рудник. Његова је војска 1807 довршила освајање Ужица. Он се лично истакао јунаштвом на Мишару и код Београда, освајање Пријепоља и Бијелог Поља његово је дело. Године 1809 изабран је за саветника, те је у том чину праћен као наш војни изасланик у главни руски стан. Потом је са руском војском дошао у Србију и храбро се борио у бојевима на Дуду, Брзој Паланци, Прахову, Алексиначкој Бањи, Јасици и Варварину. Кад су се Руси вратили преко Дунава, с њима у Букурешт отишао је и Милан и тамо умро 16 деце.мбра 1810. Иза Крсту Поповића зна се да Је био јунак. Војвода у Сврљигу, родом из Шљивовика близу Дервена, он се бавио трговином и због трговачких послова одлазио у Мораву и Шумадију. Са Хајдук-Вељком побунио Је и ослободио Сврљиг 1808 године. Црноречки војвода М и л и с а в Ћ о рђевић, родом из Сухотне код Малог Јастрепца, побунио је Црну Реку 1805 године. После пропасти Првог устанка отишао Је у АустриЈу и Русију, па се из Русије вратио 1816 год. и у Свилајинцу радио качарски занат и ту и умро 1832. Иако не трговац већ мајстор, са Јунаштва се прославио и Ђорђе Ћур ч и Ја, најпре ћурчија у Крупњу, потом хајдук и наЈславнији харамбаша у западној СрбиЈи. Он би свакако учинио народу много већих националних услуга, да због сукоба са Јаковом Ненадовићем и Карађорђем није убијен 1804 год. Малотрговац Петар Тодоровић Добрњ а ц прославио се у Првом устанку на Иванковцу (1805) и Делиграду (1806). Љут опозиционар Карађорђев, он је 1811 протеран из земље и отишао у Русију где је, добивши пенсију и потпуковнички чин, живео и даље као трговац. Отуда се више није ни враћао, а чинио је у Русији велике услуге српској ствари. Умро је у Јашу 6 октобра 1831. Трговац и смедервски војвода Ћуша Вулић е в и h из Азање погинуо је код Смедерева 28 јуна 1805 год. Алекса Ненадовић, родом из Бранковине, недалеко од Ваљева, прославио се још у аутриско-турском рату 1788 —1791 год., кад је дигао свој крај на оружје и попадlГО"Цаљцво и Чачак.