Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

54

После овога Милош је дошао у сукоб са народним старешинама, који су хтели да му ограниче власт, те је, 1835 год. издат слободоумни Сретењски устав, убрзо повучен због протеста Порте, Русије и Аустрије и због тога што га ни Милош није хтео. Нов устав, којим је Милошева власт ограничена сарадњом доживотног Савета, Порта је октроисала 1838 год. Милош се са овим уставом није сложио и пошто је узалуд покушао да га обори 1-VI-1839 дао 'е оставку на престо. Отада је до 1858 год. живео на својим добрима у Влашкој и Бечу, радећи да се опет врати на престо. По одлуци Св. Андрејске Скупштине И-ХП-1858 год. збачен је са престола Кнез Александар Карађорђевић, а за кнеза изабран је Милош. Он је у Београд свечано стигао 25-1-1859 год., владао потом кратко време и умро 1860. Ако се у оцени историске улоге Кнеза Милоша послужимо овде речима Г. Слободана Јовановића, најлакше ћемо упознати не само Милоша као личност, већ и прилике у којима је делао: „Ниједна личност 19 века није у томе степену узбудила машту српскога народа као Милош. Он је постао легендарна прилика као Краљевић Марко; око њега створио се читав циклус народних прича, које га представљају као великог мудраца, досетљивца и шаљивца. По скоро једнодушној оцени историчара, Милош је највећи политички ум који је Србија дала у целом 19 веку. Потпуно необразован, не знајући ни да чита ни да пише, Милош је имао инстинктивно осећање реалности и несавладљиву примитивну енергију. Готово из ничега, он је створио српску државу. 1815 када се решавала судбина земље, Милош је својим побуњеним сељацима представљао малу силу према двема царским војскама, које су једновремено ишле на Србију, и све што је добио дугује својој вештини преговарања са Турцима. Кад је, после тога, требало створити једну домаћу власт, Милош се показао управо онакав организатор, какав се тражи; он је имао и довољно чврстине да свој народ држи у стези, и довољно гипкости да према Турцима непрестано врда. Значај просвете, судова и писаних закона Милош није разумевао и зато је пао, када су те ствари постале неопходно потребнс. Али и са тим недостацима, Милош остаје највећи владалац Србије 19 века, онај који је ударио основу и њеној спољашњој независности и њеном унутрашњем уређењу”. Бавећи се трговином све до пред крај своје прве владе, било лично, било преко посредника, Милош је био први трговац у Србији, Србијин економ и финансијер. Иако је због разних услова и ограничења у Србији било мало извозних трговаца у оно доба, ипак су сви они који су се трговином бавили имали и историску улогу. Од главних орта-

ка кнежевих истакли су се: Пера Топаловић за трговину храном, свињама и говедима, Милоје Радојевић из Чумића, Лазар Недељковић, Мата из Орашца, Миша и Ђока Савићи из Пожаревца за трговину свињама, Вуле Глигоријевић за трговину говедима и Миша Анастасијевић за трговину храном и сољу. Перу Топаловића из Кусадка поменули смо још у опису Карађорђевог времена. Као богат трговац он је у Милошево доба био кнез у Гружи. Топаловићев зет Вуле Глигоријевић Ага Вуле - био је 1820 год. постављен за старешину мачванског среза. Он је ушорио Мачву. Доцније је био пуковник и члан земаљског Савета. Умро је као пензионер 1855 год. 0 великом просветном добротвору, трговцу Миши Анастасијевићу говорићемо доцније. Да поменемо овде још неке трговце из Карађорђева и Милошева доба. У Првом устанку још истакао се као барјактар у војсци АбдулаМарко (Тодоровић). Рањен у једном сукобу код Параћина, он је за време лечења био цариник у Раму. После катастрофе побегао је 1813 у Аустрију, и одмах се вратио за Други устанак. Показао се врло храбар при нападу на Пожаревац, где је и рањен. Био је кнез Пожаревачке Нахије под Кнезом Милошем. Противу Милоша дигао је неуспелу буну („Абдулина буна”). Милош му је тај корак опростио, али га је свргао са власти. Мучки је убијен из пушке 1823 год. И Херцеговац Бакал Милосав напустио је бакалницу у Шапцу кад је планула прва пушка у Првом устанку. Он је учествовао у свим бојевима по западној Србији, а особито се одликовао на Мишару и Лозници. Стога што је знао турски, Милош га је као татарина (писмоношу) слао у Цариград. Умро је у Шапцу 1823 год. Илија Барјактаревић из Извора (Параћинска Нахија) био је богат и вредан трговац све до 1805 год. Од боја на Иванковцу постао je војвода Параћинске Нахије, а у Милошево време био је члан магистрата Ћуприске Нахије са седиштем у Свилајинцу. Никола Вукићевић трговац из Светлића учествовао је у Хаџи-Продановој буни и посечен у Београду 1814 год. Чувен марвени трговац био је и Милутин Савић из Гараша, отац државника Илије Гарашанина. И Јован Димитријевић Добрач а бавио се много марвеном трговином. У Карађорђевом протоколу № 1478 издат му је пасош да у Турској може продати у један мах 110 волова. У почетку Другог устанка он се са 500 Гружана ушанчио код Мораве и тукући Ћаја Пашу три месеца је хранио своје људе храном из својих кошева. Све до 1822 год. био је старешина у Гружи. Судбина му је трагична. Под старост је осирома-