Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

57

Аустријанци поново забранили уврз наших свиња, на свом збору од 12 августа 1895 београдски су трговци донели резолуцију ~да се откажу све поруџбине и прекине сваки увоз робе аустро-угарског порекла”. Кад Је доцније, 1905, Аустрија тражила да се одрекнемо царинског савеза са Бугарском, београдски трговци су о Св. Сави на великом збору на Позоришном тргу снажно протестовали. Кад је северни сусед царинским ратом хтео 'Да нас сломије, уз настојање владе наши су трговци нашли нова извозна тржишта Горњим и Доњим Дунавом и јужним крацима српских железница. Они су и за време анексионе кризе 3 октобра 1908 год. Министру спољних послова почившем Миловану Миловановићу дали изјаву „да српски трговци, као и цео српски народ стављају држави све своје на расположење“, а кад је Аустрија после наших победа у Балканском рату на све стране сплеткарила против Србије, на збору од 7 априла 1913 београдски трговци, индустријалци и занатлије одлучили су да се бојкотује сва роба аустро-угарског порекла. И у унутрашњим политичким борбама узели су наши трговци видног учешћа и нашим странкама у парламенту дали солидне и јаке људе. У Тополској буни 1877 изгубио је главу смедеревски трговац Михаило Беговић. Тада је и велики српски добротвор трговац И л и ј а М и л осављевић-Коларац осуђен на пет година затвора, од кога су га ослободиле болест и смрт. За време Зајечарске буне стрељано је седам трговаца, од 21 стрељаног, колико их је свега било. Откада је и код нас почео унутрашњи политички живот многи су трговци били народни посланици или вршиоци каквих других важних политичких улога. Да поменемо најистакнутије: Капетан Миша Анастасијевић био је 1858 г. претседник Св. Андрејске скупштине. Дуже или краће време били су народни посланици: Јефта М. Павловић, Михајло Павловић, Јоца Ж. Ј о в ановић, Милан А. Павловић, Тодор Ј. Мијаиловић, Коста Ризнић, Коста П. Месаровић, Ђорђе Нешић, Димитрије Крсмановић, Пера И. Јовановић, Димитрије Стаменковић, Едија Були, Драгомир Радуловић, Давид Симић, Милан Арсенијевић, Михаило Банковић, Милорад П. Павловић и Димитрије Живадиновић све београдски трговци. Као трговци и народни посланици из уну-

трашњости истакли су се Милутин Станојевић из Зајечара, Љуббмир Дидић из Бање, Мита Исаковић из Свилајинца, Димитрије Катић из Црквенца, Ранко Тајсић из Пухова, Тодор Туцаковић из Крагујевца, Светоза,р Поповић из Ваљева, Сима Несторовић из В. Црнића, Риста Поповић изГолупца, Арса Дреновац из Крушевца, Тома Благојевић из Голупца и многи други. Великих заслуга имају трговци, нарочито београдски, што је Народна банка основана помоћу искључиво српског капитала. На њихову интервенцију влада није пустила стран капитал и на њихову интервенцију први упис је не само сав уписан већ и преуписан. Био је објављен упис за 20.000 акција, а уписано је 38.051, од кога је броја на сам Београд, углавном на чаршију, пало 26.990 акција. За овако сјајан успех акција међ трговцима највише заслуга имао је пок. Јово Крсмановић, трговац, који је по оснивању Народне банке био и први претседник њеног управног одбора и то остао све до смрти. Ради узајамнога потпомагања и заштите својих интереса основали су београдски трговци 1882 Српско трговачко удружење, претечу Трговачке коморе. Кад год су доцније избијали привредни проблеми и кад су израђивани привредни закони ово је удружење путем јавности излагало своја мишљења и предлоге и помагало владу у решавању разних и привредних питања. Поред Михаила Павловића, Петра И. Јовановића, Косте Ризнића, Милорада Павлов ић а и других и у овом је удружењу највећих заслуга имао Димитрије Стаменковић. Београдски трговци имали су непобитних заслуга и за оснивање Српског бродарског друштва, Београдске берзе, Српског друштва за клање и прераду стоке и живине, Српске трговачке задруге (1900) из које је 1901 никла Извозна банка, Тр говачког фонда и његове хипотекарне банке, Трговачке коморе, Трговачке омлад и н е и т. д. Није било ниједне гране привредне делатности код нас којом се трговци нису интересовали и на којој идејно, или како друкчиЈе, нису сарађивали. У бојевима добри ратници, они су у миру били увек добри радници.

МИЛОРАп Н. ЂЕРИЋ Професор трговачке академије