Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА И ХУМАНА АКЦИЈА СРБА ТРГОВАЦА

Говорећи о националној и привредној улози српских трговаца у претходном поглављу, сусрели смо се већ на пуно места са трговцима и њиховим утицајем на развитак културе уопште у нашем народу. Трговце смо видели не само као вође националне мисли и борце за њу, већ и као активне сараднике на свима пољима наше борбе. У неслободној СрбиЈи они уз Карађорђа и Милоша лете с једне стране земље на другу да Је одбране празним рукама и трешњевим топовима, ван Србије, свуда где има Срба, они одржавају свест о српству, подижу цркве, болнице, школе, читаонице, шире. српску књигу, новчано помажу наше књижевнике, добацују у виду добровољних прилога новац и џебану у побуњену Србију. Они су свуда финансијски наша најјача класа, они су свуда у погледу просвете наш најуздигнутиЈи ред, пун енергије и воље, морала и самопожртвовања. Међ трговцима и занатлијама ван побуњене СрбиЈе Вук је налазио и такве интелектуалце који су не само били његови »пренумеранти«, већ и његове присталице. Они су писали Вуковим правописом и језиком, учествовали у великој Вуковој полемици с његовим противницима, потстицали Вука на рад и борбу, и често тражили његово мишљење о појединим делима. Један од таквих био је и вуковарски трговац Јустин Михаиловић, који 1833 год. у пиому Вуку изражава жаљење што Вук није у Србији, па том приликом овако излаже своју мисао: »Ал Вам искрено исповедати морам, да ми је прежао било чути, да сте ону земљу ди сте се родили и узрасли, оставити морали: Тамо је само (по мом мишљењу) наше књижевство становито цветати, и плода принети морало, узимајући на ум оно што историја свију народа сведочи, да ни Један Народ без политичке самосталности изобразио се није.« Под туђим господарством ови су људи осећали се врло мучно, отуда њихово прижељкивање за слободом и самосталношћу, па отуда и код свих жеља да ради тога учине све што могу учинити. Јустин Михаиловић није био сам такав, сви Срби трговци били су му слични. Неписмени или писмени, они су осећали да је њихов културни ниво и културни ниво целог нашег народа низак, зато су у помоћ прилетали свакој нашој просветној установи, зато су несебично и од срца желели да им се подмладак умно, морално и стручно наоружа и оспособи за велика дела. Нема у XIX столећу и у наше доба ниједног корисног удружења, у коме не би били заступљени трговци. Наше најстарије књижевно дру-

штво Мат иц у Српску основали су Срби трговци у Пешти 14-1-1826 год. Матица Је основана са задатком »распрострањеније књижевства и просвештеније народа српског« и да се »књиге рукописне српске на свет издају и распрострањују.« На предлог иницијатора Јована Хаџића-Цветића од седам оснивача шест Срба трговаца: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић и Ђорђе Станковић присташе да на »такво полезно за свој род дело нешто од свог имјенија жертвују«, те сваки положи по 100 форинти на име основног капитала. По оснивању у Матицу ступају нови трговци: Симеон Шићар (Беч), Глигорије Костић (Нови Сад), Јован Кнежевић (Осјек), Михаило Шевић (Темишвар), па је чак и први претседник Матице после Хаџића шест година био трговац Михаило Јовановић. Благодарећи сарадњи и прилозима трговаца Матица је брзо развила свој рад, преузевши од Ђорђа Магарашевића издавање Летописа. Забрањена 1835, поново потврђена 1836, обогаћена завештањем Саве Текелије 1845, она се у Нови Сад преселила 1864 и отада почела још већи рад на просвешћивању помагањем књижевника и издавањем њихових дела, издавањем Летописа и помагањем сиромашних ђака. Матица је спасла од пропасти нашу националну мисао у Војводини. Њену родољубиву акцију помогли су у многоме трговци, који су у њој радили као деловође, благајници, манипуланти и т, д. или јој завештавали веће легате. Богати и угледни грађани и трговци карловачки ДимитриЈе Анастасијевић Сабов основао је 1791 год. гимназију у Карловцу, најстариЈу у нашем народу. Важност ове гимназије у просветној историји нашег народа била је огромна. Њен оснивач Димитрије Сабов родом је из Македоније (Негоши 1726 Карловци 1803). Као шестогодишњи дечко дошао је са неким трговцима најпре у Земун, затим у Нови Сад где је изучио кројачки (сабовоки) занат. Радњу је отворио у Карловцима, спојивши са својим занатом још и абаџиоки и капамаџиоки. Своју је робу продавао по вашарима у Футогу, Кечкемету и Пешти. Трговао је и са вином, цигљама, закупљивао риболов итд. Године 1791 предао Је митрополиту Стевану Стратимировићу 20.000 форината, те је тиме постао оснивач Карловачке гимназије; 1803 год. оставио Је Карловачкој гимназији још 20.000 форинти, те на тај начин сачувао о себи трајну успомену. И српску православну гимназију у Новом Саду основао је трговац Сава Вуковић Мостара ц. Као трговац он се из Мостара преселио на