Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

59

Ријеку, а одатле у Нови Сад, где је трговао воском, храном и дуваном. О Св. Сави 1810 год. завештао је 20.000 форинти за отварање српске православне гимназије. Уз Савину и неких других приложника помоћ отворена је већ 1811 гимназија најпре са првим и другим разредом, па потом са осталима. И ова је гимназија као и Карловачка имала великих заслуга за одржање и ширење српске свести. И многи други из трговачког сталежа, богати и средње богати сарађивали су било лично, било новчаном помоћу и завештањима на ширењу просвете и хуманим институцијама у српском народу. Да најважније међу њима приближно хронолошким редом поменемо и почаст им одамо. Подруговић Тешан (око 1775 г.). Најчувенији народни певач после Филипа Вишњића, Тешан Подруговић био је најпре трговац, потом хајдук у Херцеговини. Године 1807 пребегао је у Србију. У Срему је 1815 Вук преписао од њега неких 20 народних песама. 1815 год. вратио се Подруговић у Босну да се бави кириџилуком. Тада су га неки Турци испребијали те је од тога умро. «Он је врло лепо знао ударати у гусле, вели Вук, али певати није знао (или није тео) никако, него је песму казивао као из књиге... Његова је свака песма била добра, јер је он... песме разумевао и осећао и мислио шта говори». Ђуровић Ђуро (око 1750 Жлијеби 1838). Као трговац у Трсту Ђуровић је завештао 1838 год «две своје куће у Трсту, које дају чиста прихода око 2520 дин. да се оснује и издржава у Херцег-Новоме школа српског, талијанског и немачког језика». Његова је задужбина спојена са задужбином Јована Бошковића, те је школа основана. Бошковић Јован (9-VI-1761-Tonaa-VI-1832). Бошковић је као приморац служио у Смирни, у Малој Азији, код Србина трговца Јове Куртовића, доцније је радио самостално. Оставио је цркви Св. Спаса на Топли и манастиру Савини по хиљаду гроша, сиротињи из те околине по 3.000 гроша, а сва своја добра у Боци завештао је отаџбини с тим да се из њихових прихода оснује и издржава школа српоког и талијанског језика и морепловства. Уз Припомоћ Ђура Ђуровића и Јевросиме Лакетић ова је школа и основана. Драго Памучина (1813 —1892), Просветни и народни добротвор, Херцеговац Драго Памучина трговао је најпре у Дубровнику, затим у Трсту. Године 1852 дао је Црној Гори два топа, коЈи су били од велике користи у боју на Црници. За ратова у 1875/6 куповао је у Пуљу оружје и муницију и Црној Гори поклонио 700 пушака, доста олова и барута. У свом селу Слимници у Херцеговини подигао је српоку православну школу са 15.000 форинти, а своју кућу у Трсту завештао је истој школи с. тим да се она њеним приходима одржава. Оста-

вио је п легате српским општинама у Трсту и Дубровнику и преминуо 1892 у Трсту у дубокој старости. Божо Бошковић (1815 —1879).Србин трвац Божо Бошковић имао је нарочитих заслуга за Дубровник као члан његове општинске управе, тргов. коморе, поморског дубровачког друштва и тд. Он је нарочито заслужан за довршење српске православне цркве у Дубровнику. У доба Невесињског устанка прехранио је многу нејач и сиротињу избеглу из Херцеговине и Босне у Дубровник. По његовој смрти брат му као фонд Боже Бошковића даде 10.000 форината за оснивање српске православне девојачке школе у Дубровнику, која је отворена већ 1880 год. Са других 10.000 форината основан је такође Бошковићев фонд за сиромашну и напуштену децу без родитеља у Дубровнику. Константин Вучковић (Херцеговина 1828'—Сплит 1893). Константин Вучковић је радом и штедњом обогатио се у Сплиту. Оставио је 160.000 форината за оснивање Српске матице у Дубровнику; српској гимназији у Сарајеву дао је 20.000 форината; 11.000 форината завештао је радничком друштву у Сплиту и легатима помогао око 15 православних цркава и манастира. 0 његовом раду и животу говоре дела, остала иза њега. Бошковић Нико (1829 —1896). Нико Бошковић био је трговац у Дубровнику. Пред смрт је оставио 12.000 форината за помоћ Србима ђацима са виших школа. Народној библиотеци у Београду поклонио је већи број важних књига у рукопису и штампаних у старим српским штампаријама. Учинио је и он роду српском оно што је могао. Вучковић Коста (1823 —1893). Херцеговац по рођењу, Вучковић је у Сплиту трговином се прилично обогатио и иза себе оставио 60.000 форинти да се оснује српска гимназија у Сарајеву и 100.000 форинти.да се у Дубровнику оснује књижевно друштво Српска матица. Матица је и основана у Дубровнику 7-IV-l 909 са циљем да шири српску наставу и књигу и искључиво ћирилицом. До сада је ова матица издала 16 разних књига, највише благодарећи тестаменту Косте Вучковића. Андрејевић Светозар (1839 —1900). Андрејевић Светозар, рођен у Пожаревцу, иначе трговац у Крагујевцу, оставио је велико пољско имање до »Илине воде« месним основним школама на вечито уживање, а приходе од куће и три дућана у Крагујевцу наменио је оснивању дома за сиротну и напуштену децу. Његову библиотеку и брата му Андре Андрејевића предала је његова удовица Великој школи у Београду. Крстић Михаило (1818 —Крагујевац 1885 —Крагујевац). Иако мање значајан Крстић заслужује помена. 1837 год. завршио је неку трговачку школу у Београду, па је потом трговао у