Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

ног и просветног друштва коме неко од Крсмановића није притекао у помоћ било личном сарадњом било широком дарежљивошћу, која је у овој породици постала већ одавно традицијом. ЈефтаМ. Павловић (1836 —1896). У другој половини прошлога столећа осетило се и код нас у Београду да за трговину нису довољне енергија и срећа већ да треба имати и свестрано трговачко образовање. Требало је понети се са странцима у конкуренцији и способности, а то није било лако. Било је срећом људи који су и за то били кадри. Такав је био Јефта М. Павловић. Београдска Трговачка Омладина не би данас ни из далека била оно што је, да није било Јефте Павлбвића. Он је из дубине срца волео трговачки подмладак и хотећи га помоћи завештао је Београдској Трговачкој Омладини скоро сав свој иметак. Тестаментом од 28-Хl-1895 своје имање у Кнез Михаиловој улици број 14 поклонио је Београдској Трговачкој Омладини. Приход од те куће има се употребити на унапређење Школе Београдске Трговачке Омладине. Године када је тестаменат написао разболео се у Бечу и Арку; у Арку је и издахнуо 10-11-1896, а сахрањен је у Београду. Слава му и вечна хвала! Недељковић Ф. Ђорђе (1824 —1899). О животу Ђорђа Недељковића незна се много. До 1836 имао је велику радњу у Бечу, а потом у Новом Саду. Завештао је 110.000 круна Српској новосадској гимназији и разним хуманим новосадским удружењима, 10.000 круна друштву Св. Саве у Београду, по 20.000 круна Матици у Новом Саду и институту за умоболне на Цетињу итд. Овај честити Србин волео је науку и уметност и имао је добро срце које је учинило много добра сиротињи. Ристић Михаило Калеја. У Хасан-Пашину Паланку Ристић се доселио однекуд из Маћедоније и на трговини са пијавицама, свињама и разним сировинама доста се обогатио. Умро је 1898 и оставио цркви у Паланци 20.000 дин., Баточинској општини 10.000 дин., свом родном месту у Маћедонији 10.000 дин., а дао је и за наоружање српске војске 10.000 дин. Великог добротвора опојао је лично митрополит Инокентије. Томић Илија Босанац (1823 —1892). И ако после смрти није оставио много,Томић Илија је достојан помена јер је на хумане сврхе оставио иза себе све што је имао. Оставио je за зидање српске православне гимназије у Сарајеву 18.000 дин. а мање своте установама у Вел. Градишту и Пожаревцу, где је и умро искрено ожаљен од Пожаревљана. Никола и Евгенија Кики. Своје велико имање звано ~Уједињење“, које се налази између Краљевог трга, Узун Миркове и Краља Петра улице, као и своје велико имање на углу Кнез Михаи-

лове и Краља Петра улице завештали су заједнички и оставили Београдској Трговачкој Омладини као своју задужбину да се подигне трговачка болница за сиромашне и пострадале трговце. Приход од имања на углу Кнез Михаилове и Краља Петра улице употребљаваће се за издржавање ове болнице. У добру које се чини народу, свесни и племенити људи чине то доброчинство у крајњој мери, уколико то могу. То су учинили и пок. Никола Д. Кики, трговац београдски, и његова уважена и верна пратилица у животу супруга г-ђа Евгенија Н. Кики. Слава им и хвала! Јелена Маринковић (1841 —1902). Једним делом свога живота и рада српском трговачком сталежу припада и Јелена Маринковић, новосадска глумица до 1875 год., приправница за модискињу у Бечу до 1879 и потом модискиња београдска све до 1899, када се повукла у миран живот. Вредна, скромна и штедљива, она је напорима и штедњом стекла кућу у Београду Зорина ул. бр. 24, коју је иза себе оставила Београдској Трговачкој Омладини за њене циљеве. Никола и Васа браћа Радојковићи. Вечиту захвалност према овој вредној, штедљивој и дарежљивој браћи сачуваће величанствена грађевина подигнута за Академију трговине пре две године у Београду. Сама зграда претставља нашу најбољу школску зграду у држави и кошта преко 10.000.000 дин., а задужбина браће Радојковића располаже још и са приходима са других имања, којим се приходима ова величанствена зграда стално богати дајући нашој младежи која се посвећује трговачким студијама модерна учила. Задужбина и новчано сваке године награђује три по рангу најбоља ђака Београдске трговачке академије. Браћа Васа и Никола умрли су поодавно, Васа 1898, а Никола 1903 године. Огромно богатство стекли су најсавеснијим радом и штедњом. Никли су из крајње сиротиње а умрли као највећи праведници. Из дубине душе волели су родну груду, она им је претстављала и родитеље и децу, њој, отаџбини и српској трговини завештали су све своје, да би наш народ добио школоване и спремне трговце, који he дело и пример Николе и Васе Радојковића имати увек пред очима. ЈованП. Јовановић (1844 —1904). Не имајући порода, све своје слободно време проводио је међ београдским трговачким подматком, коме је и завештао највећи део своје тековине. Београдској Трговачкој Омладини завештао је своје велико имање (кућу у Књегиње Љубице ул. бр. 26), те на тај начин оснажио утицај и рад ове корисне установе и себи сачувао вечан помен.