Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

71

тријевић, Милорад П. Николић, Петар Ј. Живковић и Владимир Чортановић. После извршеног конституисања (за претседника је изабран Сава Ј. Константиновић, трг. из гл. чаршије, за потпретседника Коста Др. Ризнић, трг. пом., а за деловођу Лазар Нанчић, трг.) ревидирајући одбор је отпочео рад и у времену од 24 јуна до 7 августа 1881 одржао је шест седница. Одбор је успео да пројектује статут, али гледишта на главни циљ друштва нису ни овога пута била помирена. Ипак је одлучено, пошто су присталице за болницу нешто попустиле, да се спреми један извештај за конференцију. Израда извештаја поверена је Милораду П. Николићу. Трећу конференцију за претрес и усвајање статута сазвао је ревидирајући одбор 16 августа 1881. Конференцији је поднет овај извештај: „Поштовани зборе! Са највећом вољом, а особитом радошћу, примили смо се дужности која нам је на прошлом збору поверена, да најсавесније. што боље и пажљивије проучимо и прегледамо «Правила Београдске Трговачке Омладине”. Као што и сама важност овога предмета изискује, то смо и ми са највећом пажњом и брижљивошћу редом прегледали и испитали сваки члан ових правила. „Радећи тако савесно, појимајући врло добро важност једних Статута, ми смо по нашем чистом убеђењу учинили неке измене и допуне, које ће вам сад наш г. Известилац из деловодног протокола, заједно са целим нашим радом, прочитати, а ми вам топло препоручујемо ове „Статуте” као врло добре и по нас корисне; у њима су све прве и најпрече потребе обухваћене, а тако исто и саме цељи, према правој потреби и жељи данашње трговачке омладине. Ми се већ тврдо надамо да ће поштовани збор моћи сасвим појмити значајност вечерашњег нашег састанка и да ће положити толико брижног и пажљивог труда при претресању ових Статута колико то они сами, према својој вредности и важности, заслужују. „Надамо се да he поштовани збор при решавању овог питања једино бити руковођен најглавнијом мишљу и општом жељом свих нас, да се прво постави необориви темељ нашој заједничкој згради, коју смо требали давно и давно да видимо сазидану, па после постројење самих цељи за подмирење наших потреба. Са том надом желимо вам: да свесно испуните вашу дужност, а мудро и корисно извршите овај по нашу дружину тако велики задатак. 14 у то име ми вас из дубине наших срдаца са неизмерном радошћу поздрављамо. „Нека је сретан, успешан и обилатим плодом крунисан овај рад, за који се је данас овака многобројна омладина трговачка сакупила“.

Ну и поред раније помирљивости и одлуке да се на конференцији поднесе један извештај појавише се опет опречна гледишта. То је онемогућило да се сврши посао, па је одлучено да се сазове и четврта конференција. Четврта конференција са истим дневним редом начелни претрес статута —■ одржана је 13 августа 1881. И на овој конференцији два гледишта понова су дошла до изражаја, али са много мање оштрине. Међутим, пошто се већ осетила замореност најодушевљенијих присталица болнице, Банковић повуче свој предлог и већина усвоји предлог Милорада П. Николића, да се изабере један одбор са задатком да у духу скупштинских одлука изради нови статут. У одбор су ушли: Милорад П. Николић, Пера А. Живковић, Коста Поповић (млађи књиговођа у радњи Терзибашића и Ђорђевића), Тоша Станковић („Тоша Бец“ у радњи Хаџи Томе), Влајко Селаковић, трг. из главне чаршије, и секретар Београдске општине Милорад С. Радовановић. Са овим одбором сарађивао је и Пера Тодоровић, публициста. Пошто је овај одбор завршио свој рад поновна, пета по реду, конференција буде сазвана за 23 август 1881. Судбина њена била је као и оних p'aнијих. После привремене малаксалости појавила се понова борбеност у обе струје. То је онемогућило да се питање статута и овога пута реши. Опет је изабран нови одбор од шесторице чланова са истим задатком, који је стављен и ранијим сличним одборима. Када је ова конференција завршена присталице болнице почеле су понова да своју акцију воде независно. У томе је дошла и оставка Милорада П. Николића чије се здравствено стање у последње време нагло погоршавало. Рад у одбору шесторице слабио је. Чинило се као да ишчезава интересовање. Можда би тако и било да се Милорад, и поред своје оставке, понова није заинтересовао радом. Овога пута нарочиту је пажњу поклонио на привлачење Косте Поповића, који је показивао највише разумевања за ствар. Најзад, овај одбор, потпомогнут саветима Косте С. Таушановића, Николе П. Пашића и Владе Милојевића, завршио је свој рад и израдио пројекат статута. Члан 2, који је говорио о циљевима друштва, овако је стилизован: „Циљ је друштву: унапређење трговачке омладине у моралном и материјалном погледу, а то се постизава овим средствима: а) општим образовањем трговачке омладине и б) потпомагањем другова у нужди и болести“. У исто време и друга група израдила је свој пројекат статута, који је 3 септембра 1881, без припита осталих чланова, поднела Управи вароши Београда на одобрење.. Циљеви друштва у чл. 2.