Srbadija

СРБАДИЈА, илуетрован лист за еабаву и поуку.

Св. 1.

— А не, да боме! Боље мало старчића намаститн . . , У осталом, дода Виктор протрвши нос свомшаком, — а ви дајте ако можете, тако једно двадесет и пет рубаља . . . Код'ко сам вам, збиља дужан? — Узајмили сге од мене осамдесет и пет рубаља. — Да . . . Но, ето, видите . . . е па хајд' нека буде свега сто десет рубаља. ВратиКу вам све у једаоед. Фустов нзиђе у другу собу.донесе банку од двадесетн пет рубаља, и ћутеКи даје Виктору. Овај је узме, зевну на сва уста, не скривајући их, прогунђа: „хвала!" па се попридиже с дивана грчеКи се и теглеКи. — Ух—у—у—у! .... него нешто ми није добро, промумла, — ишао бих ма у Италију. фустов гледаше за њим. Видело се, да се бОрио са собом. — Каку сте мировину сноменулн отојич, Викторе ИваниКу? запитаКе га најпосле. Виктор застаденапрагу, инатуче качкет. — А ви не знате? Мирошша Сузане Ивановне . . Она је добија. За други пут ту занимљиву анекдоту. Кад било приповедиКу вам. Дела, баКушка, дела! А ви молим вас немојте да заборавите на старца. Кожа је у њега до душе дебела, немачка, па још руски учињена; ма све се да протурити. Само да ту не буде и Елеонора, моја маКеха. Татица је се боји, она се за све своје брине. Ал' да, та и ви сте дипломата! Збогом! — Ала је то неко ђубре> то дериште! рече Фустов истом што су се врата затворила. Лице му је горело кано у огњу и једнако се од мене окреКао. Ја га нисам узео ваздан запиткивати, па на скоро одем. XII. Цео сам тај дан нровео размишљајуКи о Фустову, о Сузани, њеним рођацима; долазила мн је цела ствар нешто тужна, налик на породичну драму. Колико сам ја могао судити, мој пријатељ није био равнодушан према Сузани. Но она? Је ли она њега љубила? Са чега је долазила тако несреКна? И у опКе какво суштаство бејаше? Така ми питања непрестано долажаху напамет. Тамно но силно чуство говораше ми, да ми се ради њихова разрешења не треба обраКати на Фустова. Свршило се тим, да сам се сутра дан умутио самкући г. Рача. Од једном се узех кајати, и дође ми веома нелагодно, док се осетих у маленоме, тавноме предсобљу. «Ал' молим те, не Ке се ни показати,« пројури ми кроз главу, «хоКеш седити са гнусним ветераном и његовом дебелом женом. Па најпосде баш да се и покаже, е паштаје онда? Не Ке ни речи проговорити. .Још јуче ме је дочекала тужно, не учтиво. Што сам ја дошао амо?" Док све то размишљах слушче отчча да ме пријави, и у суседној соби после два три гштања: пКо је то? А? Шта велиш?" зачу се тешки клепет папуча, врата се мало одшкринуше и у пукотини између обе ноловине избуљи се лице Ивана ЂемјаниКа најежено и намргођено. Устави се намени, и не измени одмах свога израза .... Видело се да ме г. Рач у први мах не познаде, но од једном му се образи уокружише, очи сузише и из разваљених уста са кликотом загрми поклич: „А, баКушка поштењејши! Ви сте то? О молим извините." Пођем нерадо за њим, јер ми се учини, да ме тај дочекљиви, весели г. Рач у себи врагу гааље, Ал сад што ћу? Одведе ме у собу за госте; кад тамо, ал' за столом седи Сузана са рачуницом. Погледа ме својим сумрачним очима, и мал' те не загризе нокте на левојруци . . . то јеу ње била навика, а ја сам приметио навика у свих нервозних. Окромњене бејаше никогаусоби.

— Ево, мој господине, узе г. Рач, па се шљану по бутинама, ево при каком нас занимању са Сузаном Ивановном застадосте; рачунамо. Жена ми ннје јака у ларитметици," а ја, морам признати, шгедим своје очи! Без наочари не могу да читам; молимвас, гата знам да радим? Дед нека се омладина мало погруди, ха—ха! То ред изискује. У осталом, ствар није баш хитна . . . 'Гиха вода брег рони . . . ха—ха! Сузана затвори књигу, пахгеде поКи. — Стој, море стој, рече г. Рач, — Чудна ми посла ако ниси у »тоалету" . . . (На Сузани бејагае веома стара, скоро детиња хаљиница са крагким рукавиКима). Драги гост неће замерити, а ја бих само да рашчистим претпрошлу недељу . . . Ви ћете извинити, молим вас, окрену се мени. — Ми као гаго видите, не правимо с вама велике параде! — 0 молим, молим лепо, немојте се ни мало бунити, повиках. — Тако, тако, мој баћушка ноштењејши; ви сигурнознате; покојни г. Алексије Михајловић Романов рећи ће тек: »Раду сво време, а весељу само тренут!« А ми баш делу посвећујемо тренут . . . ха—ха! Каки су то тринајеет рубаља и тридесет капејака? придодаКе у полуглас обрнув ми се леђима. — Виктор је узео од ЕлеонореКарповне; он вели, да сте му, ви допустили, одговори тако исто полујасно Сузана. — Велн . . . вели . . . допустио . . . промумла Иван ЂемјаниК. _— Мени се онако чини, да сам ја као код куКе. Као могао би се запитати. А тих седамдесет рубаља куд су ти? — Столару. — Да . . . столару. А за што? — По рачуну. — По рачуну. Покажи — де! Зграби књигу од Сузане, насади на нос округле наочари у сребрном оквиру, па стаде трчати прстом по врстама. — Столару . . . столару . . . . Ви би само новац из куКе, напоље! Да то би сте ви . . . Л^је сНе Кгоа^еп! . . . По рачуну! А у осталом придодаКе громко и с нова се обрну мени лицем, а наочали са носа гурну, — шга је мени боже мој, саданаспело. Тим се ђубретом може човек и доцније занимати. Сузано Ивановна, дедизволите одвуКи ту пбухалтерију" на своје место, па будите тако добри те дођите натраг, и усхитите слух овога драгог посетиоца вашим музикалним оруђем, то јест свирком на Фоотепијану . . . А? Сузана обрну главу. — Ја бих био веома среКан, придодам брзо, — веома би ми мило било, да чујем свирку Сузане Ивановне. Но не бих рад ни за што на свету, да вас узнемирујем. ■ — Какво узнемиривање, шта ви то говорите? Но Сузано Ивановна, ешв, с1геП Сузана не рече ниречи, и изађе на поље. XIII. Ја нисам мислио, да Ке се вратити; но она се на брзо и.з нова показа: ни хаљине не промени и седнувши у угао у два маха ме је пажљиво мотрила. Да ли је она у мојем понашању с њом осеКала, да ми је улила и нехотнце неконетумачљивопоштовање, веКе него радозналост, шта више веће него и саучешће, је ли тај дан била боље расположена, доста да од једном приђе гласовиру, немарно баци руке на додирке, и нагнувши мало главу преко плећа к мени, запита ме што бих хтео да ми отсвира. Не могох јој ни »одговорити а већ је села, домагаила ноте, пажљиво их преврну, па стаде свирати. Од детињсгва сам гинуо за музиком, но тада се још слабо у њој разумевах, слабо бејах познат са производима великих људи, и да г. Рач, који је нешто незадовољан био, не промумла: гАћа! \у1ес1ег (Иезег Вее1ћоуеп!« ја

не бих знао шта је управо Сузана изабрала. Бејаше то, као што сам доцније дознао соната у Г то1 ориз 57. С-узанина ме је свирка неисказано поразила: ја не очекивах таке силе, таког огња, такога полета. Одмах из првих таката бурно — страсног а11е^га, почетка сонате, осећах оно скамењење, ону хладноКу и слагки ужас усхита, што тренутно обузима дугау кад у њу неочекиваним летом падне красога. Не макох се ни једним удом до краја; све бих хгео, но не смедох узданути. Случајно сам седио иза Сузане, лица јој не могох видети, ја видех само где би јој црне, дуге косе кад и кад скаку гнуле и биле се по плеКима, стас бијој се бурно љуљкао, а њене танке ручице и голи лактови летели би брзо и негато неспрегно. Последњи одјеци изумрегае. Узданух најпосле. Сузана је једнако седела пред Фортепијаном. —Ја, Ја, приметиће г. Рач, који је у осталом тако исто пажљиво слугаао, — КотапГл8сће Ми81*к! То је сад у моди. Само загато се не би чисто свирало? Је л? А? Прстом по двема нотама у једанпут; —чему то? А? Ал да, да: све само брзо; тако долази ватреније. А, је л'? Роткве ! задреча у један пут као дротар. Сузана се лако обрну г. Рачу, видех јој лица са етране. Танка се обрвица високо подиже над опугатеном веђом, неједнако се руменило разли образом, малено ухо поцрвени под расплетеним увојцима косе јој. — Ја сам баш сам собом слугаао најбоље виртуозе, продужиће г. Рач, од једном се намргодив — на сви они пред покојним Филдом ћФу! Нула! Зеро! Ба§ ^аг еш КеН! 1Јп<1 е1п 80 гешс8 8рје1! Па његове композиције! предивне! А сви ти нови, птлу-гу-ту" па „тра-та-та," тоје, мислимвише писано за ђаке. Па ћгаисћ* шап кеше ОеНсаГевве! Удри по диркама, где доспеш ■ • • А шта ту ваздан! Изиће ма шга! Јат18сћагеппш81к! Пхе! (Иван Ђемјанић обрише чело марамом.) У осталом ј*а то не говорим због вас, Сузано Мвановна; ви отсвирасте ваљано, и не треба да се нађете увређени због мојих примедаба. — Сваки има свој укус, рећиће тихим гласом Сузана, а усне јој задрхташе: — а вагае примедбе. Иване Ђемјанићу, знате, да ме не могу увредити. — 0, то се бар зна! Само немојте да мислиге, окрену се г. Рач мени — немојте молим вае мислити, милостиви господине, да то долази од нагае превелике доброте и као дугаевне нежности: већ просто ми себи уображавамо, да смо са Сузаном Ивановном тако високо узвигаеии, да већ у — у шубара нам се натраг најерила као гато Руеи веле, и да никака критика не може да нас дохвати. Самољубље, милостивигосподине, самољубље, оно нас је дотле узнело; да — шта? Убезекнух се слушајући г. Рача. Жуч, отровна жуч све је киптела у свакој му речи . . . Па давно се већ накупила! Давила га је. Покушао је, да заврши своју тираду обичним смехом — и грчевито се, промукло закашља. Сузана не рече му у одговор речи, само је главом завртила и подигла лице, па узевгаи се обема рукама за лактове, пође управо њему. У дубљини непокретних рагаирених јој очију незагагаљивим огњем тињаше вајкадашња мржња. Мучно ми дође. — Ви с/ге од две разне музикалне лозе 1 почнем силом не усиљавајући се, хотећи самим тим неусиљавањем показати, да ништа не приметих, — па с тога није чудо што се не слажете у мњењима ■ • • Но, Иване Ђемјанићу, ви ћете ми допустити да станем на страну .... млађега племена. Ја до душе нисам у то посвећен; но морам признати, да ме још ништа у музици није тако дирнуло, као то . . . . као то, што је овај час Сузана Ивановна одсвирала.