Srbadija

38

Св. 1.

не догоди, што ми је посве решило судбу моју. . . . „Михајило је гинуо за коњима. Он намисли да се сам провоза на младом хату. Хат пође, стане се ритати, па га избаци из саоница- • Донесу га кући изван себе, с уганутом руком и разбијеним прсима. Старац се препао, брже иошље по најбоље лекаре из вороши. Они помогоше Михајилу, ал му је ваљало одлежати неколико месеци. Карата се није играо, лекари му запретили да говори, а да чита, држећи књигу све једном руком, бејаше му незгодно. Тамо амо паменајпосле пошље сам Семен Матејић сину да му — као оно некада — читам. Сад настадоше незаборављени часи! Ја бих ишла Михајилу одмах после ручка, па бих седала за округао мален сто при полу застргом прозору. Лежао је у маленој собици, поред гостинске, уз стражњи зид на широком кожном дивану по укусу онихиз „империје" са златним барељефом на високом правом наслону; барељеФ је тај представљао сватове у старих. Блеђана, лако заваљена глава михајилова тај би се час на јастуку обрнула и мени се окренула; смешио би се, сијао би свим лицем, склањао би назад своје меке, влажне косе, и говорио би ми тихим гласом: ,. Здраво, моја добра, моја мила душо." Ја бих се латила књиге,романи Валтера Скота бејаху тада у великој слави, — а особито се сећам, кад сам му читала „Ајвенга" .... Еако ми је глас и нехотице звонио и дрхтао, кад сам чигала речи Ревекине! Та и у мени је текла јеврејска крв, и зар није моја судба личила њеној судби, та зар нисам и ја, као и она, гинула за боним, милим човеком? Кад год бих тргла очи од књиге и погледала га, сусрела бих његове очи са оним истим тихим и сјајним смешењем на лицу му. Говорили смо веома мало; врата од гостинске бејаху вазда отворена, и свагда би ма ко тамо седео; но кад би се тамо умирило, ја бих, не знам сама за што, престала читати, спуштала бих књигу на колена па бих гледала и гледала на Михајила, и он би мене гледао, па би нам обојима тако добро било; и некако радосно и стидно, и тада бисмо све, све једно другом исказивали без једног иокрета, без једне речи. Ох! срца нам се нађоше, иђаху у сусрет једно другом,, као но се сливају подземни вирови, невидно, нечујно-•■ • и неразлучно. „ — Ви се знате играти шаха, или шашака? запита ће ме једном. „— Шаха нешто знам, одговорим му. „— Е, па како ваља? А ви дајте донети даску и привуците сто ближе! „Седнем поред дивана, а срце ми није него умре, не смедох погледати наМихајила. А од прозора свом собом како сам га слободно гледала! „Ја станем Фигуре делити . . . прсги ми дрхтаху. „— Ја сам то . . не игре ради . . нроговориће Михајило полугласно, делећи и намештајући као и ја Фигуре — него да би сте били ближе мене. „Ја му ништа не одговорих па и не запитавши ко да ночне пођем са мојим војником . . . Михајило не одговара на мој ход . . . Ја га погледам. Лако подигав главу, блед блеђаи чисто молећи ноказиваше ми очима на моју руку ... „Да л' сам га појмила — не сећам се, но нешто ми се махом као внхар окрену у глави . . . . У забуни, једва дишући узмем краљицу, полетим с њом које куд но свој дасци. Михајило се брзо пригну, дотакнув се уснама мојих претију притиште их уз даску, па их узе љубити жељно и ћутимице . . . Ја нисам могла, нисам хтела трзати их, другом сам руком покрила лице, и сузе, како се сад сећам, ледене но блажене . . . ох, оне блажене сузе! . . ■ закапаше на сто једна за другом.

Ох, та ја сам знала, ја сам свим срцем тада осећала, у чијој је власти била рука моја!- • ■ Ја сам знала, да је није држало дериште, занесено тренутним вихором, не Дон-Хуан, не војни Ловелас, него најплеменитији, најбољи од свих људн . . . . н он ме је љубио! „— 0, моја Сузано! чух шапутање Михајила: — ја те никад не ћу пустити,'да друге сузе лијеш. . . . „ГЈреварио се . . . Пустио ме је. „Но чему се устављати при таким усиоменама . . . па још сада! „Заклесмо се једно другом, да ће само мој, да ћу само његова бити. Знао је, да му Семен Матејић не ће никад дати, да ме узме, и не скриваше то од мене. Ја се и сама не сумњах о томе и радовала сам се, не томе што Михајило нијелијао, та он није могао лијати, него томе, што није за тим ходио, да ме омањује. Ја сама не иотраживах ништа и иошла бих за њим, куда би год хтео. „Ти ћеш ми бити жена", говорио би ми, „ја нисам Ајвенго, ја знам да срећа не зависи од госпође Ровене." Михајило на скоро оздрави. Нисам му могла више одлазити; но међу нама је све већ било свршено. Ја сам се већ са свим предала будућности; ништа не видех око мене, баш као да сам пливала, дивном, глатком а брзом реком, а око мене магла. А нассу мотрили, стражарили нас. Кадкад бих опазила зле очи мојег очуха, чула бих му гадан смех .... Но као да се и те очи и тај смех помаљаху из магле тек на час. . . . Ја бих се тргла, но одмах бих се одавала тој предивној, тој брзој реци.. . . У очи уговорена међу нама одласка Михајилова (тајом би се врнуо с пута и мене одвео), добијем по његовој верној слузи од њега гшсмо, где ми заказује састанак у пола десет сахата ноћу у летњој биљарди, великој ониској соби, призиданој главноме дому са баште. Писаше ми, да би рад да се још једном са мном поразговори и да сврши то са мном. Ја сам се у биљарди већ два пута састајала с Михајилом ... у мене је био кључ од спољашњих врата. Тек што куцну пола десет, ]а бацим пдушегрејку" (напршњак), на плећа, лагано изађем из кућера и по шкриии снега срећно се докрадем до биљарде. Месец је нревучен облацима долазио, мутна пега баш над гребеном од крова, а ветар је иза угла од зида звиждао, да те је све продирало. Сграх ме сву протрчи, но опет турим кључ у браву. Уђем у собу, притворим за собом врата, овренем се . . . Неки таван облик одудараше од једне преграде , приђе ми два корака, па стаде .... „— Михајило! нрошанем. „— Михајило је на моју заповест турен под кључ, а го сам ја! одговори ми глас, да ми се срце у мени нреокренуло .... „Преда мном је стојао Семен Матејић! „Ја бих да бежим, но он ме зграби за РЈку. „ ; — Куда? несрећна девојчуро једна! засиче 6н. Знаш да идеш младим лудама на састанак, знај онда и одговарати! „Ја није, него обамрех од страха, ал' сам се опет отимала на врата .... Ал' заман! Као гвоздене куке, упили се у мене прсти Мате^ића. — „Пуштајте ме, нуштајте ме, замолим се најпоеле. — „Кажем вам, ни да се макнете! „Семен ме Матејић нагони да седнем. У полутами не могох му разгледати лица, окрећала сам се од њега, но чула сам како је тешко дисао и шкргутао зуби. Не осећах страх ни очајање, него неко лудо чуђење . . . Ухваћена тица мора да гако обамире у канџама орловим . . . . на и рука Семена Матејића, који ме је све једнако чврсго држао, стискиваше ме као каква шапа.

— »Аха! говораше он: — аха! гако дакле . . . дотле сте . . . Ал' чекај, чекај! „Ја сам покушавала да се дигнем, но он ме с таком силом продрмуса, да мал' не дрекнух од бола, а грдње, увреде, претње ама као киша .... — „Михајило, Михајило, та где си, избави ме, узданем. „Семен ме Матејић још једном протресе . . . . У тај пар не могох издржати . . . дрекнем. „То као да је имало утисканањега.Мало се примири, пусти ми руку, ал је остао где је био, на два корака од мене, између мене и врата. „Прођоше неколико тренутака . . . Ја ал' да сам се макла; он је као и пређе тешко дисао. „Седнте мирно, поче он најпосле, — на ми одговарајте. Докажите, да јоште нисте по све покварени и да можете да чујете гласа расутка. Занос могу још извиНити; ал закорелу упорност — никад! Мој син .... — Ту прекину дисање, — Михајило Семенић обећао вам је, да ће вас узети? Је ли? Но, одговарајте! Обећао? а? „ Ја да богме да нисам ништа одговорила. „Семен Магејић мал' није опет плануо. — „Ја узимам ваше ћутање за знак признања, продужиће он причекавши мало. И тако ви намислисте, да ми будете снаха? Е, тс је лепо! Но да и не говорим о томе, да ви нисте дериште од четрнает година, и да треба да знате, да све младе дангубе не тврдују са најбезобразнијим обећањима само да доћу до своје цели, да о том и не говорим . . . но зар сте се вн могли надати, е ћу ја, ја, бојар, Семен Матејић Калтовски, икада пристати на таки брак? Или вн хтедосте обићи очински благослов! хтедосге бегати, тајом се венчати, вратити се, изиграти комедију, бацити ми се пред ноге, та старац ће се, да богме, ражалити .... Но, одговарајте, до врага! „Ја сам само сагнула главу. Убити ме је могао, али натерати ме, да говорим, то му не беше у власти. „Он се мало прохода горе доле. — „Но чујте, поче он мирнијим гласом. — Немојте да мислите .... немојте да себи уображавате . . . ја видим с вама мора човек окренути други лист. Чујте ме: ја појмим ваш положој. Ви сте уплашени, расејани . . . Дођнте себи. У овај пар ја вам морам доћи изрод .... тиран. Но уђите и ви у мој положај; зар сам могао да се ту не ражљутим, да коју више не речем? Но ја сам вам већ доказао, да нисам изрод, да и ја имам срца. Опомените се, како се с вама понашах после доласка на село, и после до . . . . до носледњега времена, до болести Михајила Семенића. Не бих се рад охолити, но мени се чини да вас је већ захвалност требала уздржаги од тога клизавог пута, на који одлучисте ступити. . . Семен Матејић опет пође горе доле иа ставши, потапша ме лако ио руци, по тој истој руци, која је још једнако бридила од његова насиља и на којој су се још дуго за тим маснице плавиле .... -— „Да, да, тако је то .... поче он понова: — глава . . . усијана глава! Не ћемода се погрудимо, да мало промислимо, не ћемо да видимо, шта је управо наша корист, и где је ваља тражити. Пигаћеге ме: па где је? Ма немате далеко да идете . . . Можда вам је под носом . . . Да, тако бих ја богме; да-а-а-шта? Као отац, као глава да богме да сам морао изнскивати . . . То морам. Но ја сам у исто доба и човек; и ви то знате. Ту нема сумње: ја сам човек практичан, и, да богме, никакву будалаштину не могу допустити: луде наде да богме, ваља избацити из главе: каква смисла имају? Да и не говорим о томе како сам поступак није ни најмање чедан . . . Кад