Srbadija

114

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

по разним светским дедовима својој власти подврћи. Историја борбе укојој сноменути језици један дрјтог у светској владавини одмењЈЈу, не може се увући у узан оквир ове скице. Овде нам је још само голико нужно, да ирегледамо јевропске светске језике по реду милијуна, који их говоре. Најмању, ади пр$ма незнаности земље ипак доста славну удогу имаде ходандески језик. Осим у Холандији самој, он је грговачки и језик за образовање на Сунда острвима и Молуцима, за тим у Нагасаки, јапанској вароши с пристаништем на морској обали. У опшге, све до у најновије доба, када је ингдески заузео његово место, био је/ходандески посреднички језик међу јевропском и јапанском кудтуром. Он је био стотине година језик Капланда, само видимо га, да га инглески свегу на видику, све више потискује. Осим тога холандески језик важи у сдободним државама Боера на реци Орање и у Трансвалији у Акрици, па и неки гамо живећи урођеници усвојили су га. Скупа узевши биће, које у Ходандији самој, које у Африци и на задњо-индијском Архипелу, четир милијуна, који холандески језик говоре. Већ више је распрострањен нортугадски језик. Исти се осим у Португалској самој и Азорима, говори у Африци и Азији, за тим на јужно-американско.м континенту, у Бразидији, где је још и државни језик, за тим у Африци по острвима зеленог предгорја, у Сенегамбији, по бисагоским острвима, онда уГвинеји на острвима Ст. Томи и Принципу, даље дуж целе обаде Ангоде и Бенгуеде, исго тако и на источној обади Африке у Мозанбику. У Азији се употребљује у предњо-индијским варошима на обали морској: Гои, Садзету, Даману, Дију, местимице поЦејдону, по разним острвима индијског Архипела, за тим уКини: на острву Макао и у истоименој вароши с пристаништем свега биће ваљда до шесг милијуна који португалски говоре, од ових су чегир милијуна у Иортугалској самој. Сада бројно долази руски језик. И ако се исги говори, на грдном простору до 420.00СО миља, у Јеврони, северној Азији и, до у најновије доба, на највишем северо-западу северне Америке — инак број оних, што руски говоре и разумеју, не ће бити већи од 35 милијуна. При свем гом руски језик ипак имаде ведику будућност, и то за то, што се иде на порусивање разних народа, што се у једно и исто доба ради, чиме се руше племенске особине светске државе са много језика. Фра нцески је још предруским. Фраицески се говори, осим што се њиме служе 35 мидијуна у самој магери земљи, најпре у Адгиру, за тим у вадонском делу Бедгије, у романској Швајцарској и иредедима Канаде, у Кајени и рашгркано по ,1уизијани. Као конверзацијони језик Јевропе још са некодико мидијуна раснодаже. Скупа узевши, биће највише 45 мидијуна, што Францески говоре. Шга више и шпански је језик Францески надмашио. Осим 16 мидијуна у Шпанији самој говоре га отприлике 3& (—?—) милијуна на Куби, у Мексику, у средњо-и јужно-американским републикама, на Манили и Филипинима у опште, као год и по неким осгрвима западне обале аФриканске. Много јачи од шнанског јесте језик немачки са 75 милијуна у Немачкој са Елсасом и Лотрингијом, у Швајцарској, у Аусгрији и Угарској, у Русији (на источном мору, на Волзи, у Криму) у северној Америци (у Валдивији, у државама данлатским, у Ријо гранде до Сул и санта кагарини) у Аусградији и местимице но источној Индији.

Све јевропске светске језике бројем надмашује ингдески језик. Говоре га 90 милијуна у ведикој Вриганској, северној Америци наБернудасима, у западној Индији, на предгорју добре наде, у Аустралији, Вандијеменсданду, новомСеданду и источној Индији, а од чести и на кинеским обадама. Ма како ови бројеви људи, што јевропске светске језике говоре, грдни изгдедади, ипак их нестаје пред бројевима оних, што говоре кудтурне јзике на истоку. Шго су ти 90 милијуна, што инглески говоре, према100 мидијуна оних, што језик хиндустана говоре? Па шта су напосдетку сви јевропски светски језици заједно, кад их сравнимо са јединим кинеским, који говоре можда до 300 мидијуна? Ади сад текнасгаје питање: дали културном развигку Јевроне сдужи на већу корист, што имаде толико језика или не? Додуше у новије доба изишао је, а све на основу лајбничевих светских мисди, читав низ речника, у којима се издажу веш гачки скдопљени универзални језици. Не може се норећи, да тн речници не могу бити на ведику корист вештина шифровања. Ади номисао пак, да ће вештачки, дакде одвољни, у једном једином мозгу замишљени универзадни језици моћи некада послужити међусобном измењивању мисли у масе, која је увек нод унливом предања (традиције) — такова помисао ночива на потгхуном непознавању бића, и органског извора једног језика у онште. Сваки језик је битан укупни израз народног карактера, што се и опет с друге сгране никако порећи неда, да несу усдед освајања и деспотских надога вдадиних, у историји често чнтава племена натуривањем страног језнка кроз дуго вре.мена однарођена бида, док се за тим неје од мешовине разнородних елемената нешто ново језиком и народношћу развндо. Али уопшге увек се даје бранити тврдња, да је језик огдедадо народне душе. Данашња наука о језику доказује, да постоје ведика ндемена језика, која се међусобно са свим разликују системом гласова, за тим склапањем речи и реченица. Свака велика Фамидија језика, свака раса имаде од нрироде са.ме извесног генија, којим се од других разликује: због тога је бесмислнца веровати, да ће један језик моћи једном биги искључиво оруђе при измењива њу мисди образовани х људи свијураса. Као што се за данас живеће расе не може да нађе нрвобигни тинус; као што до данас још неје иснало за руком, све Фамилије језика од једног првобитног језика довести: исто гако не ће се некада моћи једним универзалним језиком премостити провадија, шго је међу појединим расама и језицима. Идеја једног универзадног језика, који би уништио потребу, да буде више појединих светских језика, имаде свог корена у ненаситивости свештеннчког или светског деспотизма, који почиње са реченицом: „један пастир и једно сгадо", а свршује се са девизом: „ипе Г01, ипе 1о1, ип го1" (једна вера, један закон, један краљ.) Спас човештва н победа човечности (хуманигета) завнси само од једнодушне тежње и једнодушног настојања свију кудтурних народа, да се ведике идеје народног образовања и људског достојанства у што већим круговима шире, и да им се свуда уважења нрибави. Ади као што никада неје бидо једне и једнообразне светске културе: гако исто народи и најдаље будућносги тежиће општем идеалу човештва само у оној мери, у колико допушта индивидуална снага, дар душевни и појимање. Ни један народ, дакле ни један језик не ће никада узмоћи испунигу идеал хуманитета нити о себи нити у себи самом. Сваки нарсд и сваки језик ностизава највећу цељ човечанства само онда, кад своју од природе даровану

индивидуадност до најлепше потпуности развије. Та тек сви народи скупа чине човевечанство и гек онда кад сви народи доћу с усавршавањем своје индивидуадности до краја, може се рећи, да је идеал хуманитета постигнут. Али светска историја имаде за своје развијање барем редативну бескрајност; па су исто тако и путови неограничени, којима народи и језици сгреме великој цељн хуманитета. пСветска је историја", веди Геге, велики концерат, на којему гдасови појединих народа редом једно задругим до речи додазе." Срећа човештва не ће тим доћи, ако се буду униФормисаде све народне особитости, него тим, ако баш те особитости до највишег савршенсгва доведене буду. Не треба један језик да буде не погрешиво оруђе за развијање идеја, него шго више културних језика буду судедовади у усавршавању човечанског идеала у толико ће тим за ведику цедину бити богатији добитак, који ће се постићи борбом разноликих образованих едемената. Па и у животу језика не долазн спасење од деспотизма једног јединоспасавајућег универзадног језика, него од сдожног посдовања н натицања свију културних језика, а го све у тежњи за једним кудтурним идеалом, и ако се овај у хиљаду облика указује. Светска нам исгорија даје много нримера за овај одношај. Централно огњиште културе бејаше увек онде, где су се више културних језика укршгали. У старом Вавидону у једно исго доба важиди су асирски, химјарички и Фенићански језик. Посде хиљаду година за време Сасанида на том истом кудгурном земљишту, међусобни утицај сирског и грчког језика у свези са хузФарешким језиком отночео је нову кудтурну мисију перзијске државе. Некодико стотина година доцније за време КалиФата овим сноменутим кудтурним језицима придружише се још и арански и индијски језик. У Јегииту је још изодавна био језнк урођени равномраван са грчким језиком. У Индији и Грчкој стране кудтурне језике замењивала су дивно развијена наречија. Али на!дивннје и најведичанственије развија се та делатедност разних културних језика у достижењу исте цељи у новијој Јевропи. Овде је већ у моду ушло, уз свој матерни језик још и други који говорити а још више их разумети. Оеим тога је свима образованнм Јевропејцима неопходно нужно нотпуно знање датинског, а већином и грчког језика. Још никада неје бида толика множина културних језика на једном и истом културном огњишту. Римски песник Еније, хвалио се, да је три душе прогутао, јер је осим грчког још лагински и оскинеки језик учио. А шга би рекао данашњн образовани Јевроиејац? Не умножава се само знање, него и снаге човечансгва ненресгано расгу. Према гоме можемо предвиђати време, када ће смети од сваког образованог човека искати, да знаде и говори барем туце једно уз друго дедагннх кулгурних језика. Снажна држава среднне (Кинеска) приближно је дошда већ до једног универзадног језика. Али управо баш та свеважност једног кудтурног језика можда је н узрок, што се је кинеско душевно развијање закорело, ге је и данас на оном истом ступњу, на којем је било већ пре тодико стотина година. У Кинеској вдада још и данас ова девиза: пИмаде само једна култура, и то је кинеска, и кинески језик је њезин пророк. ц Мн пак држимо се девизе Гетеове: 44ад једнако небо народе покрива, Нек' једнака добра свакн и ужива, А. М. М.