Srbadija

198

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 9.

„Зар није", рече најпосле, „глава као јаје?" „Право јаје, добро велите," потврдим ја усхиКеио. „А јесте ли већ одавно тако ћелави?" г Ах, да, одавно — па какву са.м косу имао! Чисто, златно руно, баш као оно, за које Арнаути преко мора бродише." Ма да ми је само дванаегт година било, ипак сам из мојих митолошких стЈДија знао, ко су и шта су Арнаути били; ова примедба нз усти једног тако сиромашкн одевеног човека још ме већма зачуди. пВнсте дакле имигологију студирали?« упнтам га обргајуКи у руци његову чудновату шепицу, која као какав постављени оклоп изгледаше. „И њу сам студирао, мој драги, млади господине! Ах, много сам веК шго-шта у животу искусио. А сада ми дајте, молим вас, ту моју надстрешницу, која ме заклања од буре и неногоде, да ову моју ћелаву главу сачувам". Он опет нагуче на главу своје чудовиште и запита ме, погладивши своје беличасте обрве, ко сам ја и ко су ми родитељи? „Ја сам унук овдашње спахинице," одговорим му, п ја сам њен једини унук, а родитељи су ми умрли«. Пунин се бојажљиво прекрсти. „Бог им дао вечити покој и рајско насеље! Дакле ви сте сиротан — наследник! Да, да, ја сам код вас одмах приметио нлемиКку крв; она одмах у очи пада, кипи и вр .... ш .... ш .... ш .... ш!" Он окреташе своје танке прсте горе и доле, да покаже, како крв кипи. „Еле, не зна ли ваше благородство, да ли се мој друг с вашом мајком сагласио, да ли је добио место, које му намењено беше?" „То вам не могу казати." Пунин јако уздахне. „Ах ; кад би се само овде скрасили, ма и привремено! А овако вечито скитајућн се од немила до недрага, без крова, без мира, никад не може душа да дође к себи Реците ми", прекинем га „не припадате ли ви . . . . свештеничком реду? Не беше ли ваш отац у црквеној служби?" Пунин се окрену и жмиркаше на мене. „А шта је управо узрок том питању, младиКу мој?" „Та ви се служите са онаким изразима, који се у цркви чути могу, кад „псаломник" катизме чати". „Ви ваљда мислите на словенске Фразе? Е добро дакле, томе се немојте чудити; у обичном се животу такви изрази и изреке не употребљују, ал кад на кога одушевлење наиђе, онда му се боме узвишене мисли рађају. Зар вам ваш учитељ руске литературе није то веК протумачио?" „Не, није о томе никада говорио," одговорим ја. „Кад смо на селу онда немам учитеља. У Москви на против имам их и нреко више." П А бавите ли се дуго на селу?" „До два месеца, никад дуже, јер моја мајка вели, да ме сеоскн живот квари. Са мном је овде и једна учитељица.« „Францескиња?" »Да, Францескиња." Пунин се почешка за уво. — „Сигурно каква стара „мамзела"? „Да, име јој је Мадмоазел Фрике/ Стидио сам се, што сам морао признаги, да ја, човек од дванаест година, не само васиигача, него и васпитагељицу имам, те брзо придодам: „Ал ја је баш и не слушам, нити ми се што од ње допада . . . ." Пунин мрдаше главом. „0 племенити господичиКу, господичиКу! не Кет ти више бити Русак — тућинштина ти квари мозак — туђин ћеш бити, ал неРусак! . . . ."

„Шта, шта, та ви у стиховима говорите?" занитих га зачуђено. „Зар ви то тек сад приметисте? Ох! узјашем ли само на негаза свог — реч ми се одмах слије у мио ток! .... У исти мах разлегну се вртом иза нас јасан звиждук. Мој друг хитро подскочи. „Здраво, млади господнне; мој ме друг тражи и зове .... Шта Ке ми само новога рећи? Остајте здрави и будите ми наклоњени". Он мину кроз џбуње и нестаде га; а ја остадо још мало на својој клупици седећи. Осетио сам неку пријетну промену у мојој унутарњости, управо баш као да сам у неколико старији постао. Човека оваке врсте још нисам видео у своме животу. Тако сам у мислима седео неко време . . . . у том мн паде на памет да сам заборавио на своју митолођију и одЈЈрим куКи. Код куКе дознам, да је мајка поставила Бабурина за свог писара, а у једном куКњем крилу, у коме чељад живи, баш над коњушницом, одредише М У ј е Д н У собицу, у коју се он са својим другом веК уселио беше. Сутра дан у јутру одмах како сам теј понио, упутим се к њима, без да сам од мадмоазеле Фрикетове дозволу заискао. Осећао сам као неку потребу, да се опет са оним чудноватим човеком забављам. Не куцнувши у врага — јер тај обичај беше код нас са свим ненознат — ућем у собу. Мог новог пријатеља Пунина, кога сам тражио, нисам нашао, него његовог покровитеља, Филантропа Бабурина. Без каиута и са раскреченим ногама стајао је пред прозором и брижљиво утираше главу са неким подугачким убрусом. т>Шта изволевате? запита ме без да ме је ногледао и без да је у свом нослу застао, само шго је сабрао обрве, као да није био задовољан што сам га узнемирио. „Је л' код куКе Пунин?" запитам доста неусиљено. „Госиодип Пунин, Никандер ВавилиК, није овога часа код куКе", одговори Бабурин на тенани; „али, допустиКете ми, млади човече, да вам примегим, да го баш није лено уКи у гуђу собу без питања". Млади човече? .... мени тако нгго? . . . . Како се само смеде усудиги! — Од јарости крв ми је у главу ударила. „Ви ме сигурно још не познајете", придодам не више неусиљено, него са узвишеним гласом: „ја сам унук ваше господарице!« „То ми је са свим све једно," одговори Бабурин, узимајуКи опет убрус у руку. „Ако сте ви спахијски унук, опет немате то право, да без куцања и нитања у туђу собу рупите." „Од куд то, да је ова соба туђа? Шта вам на ум пада? Ја сам овде — и свуда — у мојој рођеној куКи.« пО не, онда сте ви мој драги у великој заблуди. Овде самја господар, јер поуговору ова је соба намењена мени за рад.« пМолим, само ннкакве придике," прекинем га: пја знам боље од вас, да . . . ." „Ви треба још да учите," упаде ми оштро уреч, „ви сте уоним годинама, укојима ваља учиги, а настављати другога .... Што се мене тиче,, ја нознајем моје дужности, али исто тако и моја права врло добро знам; ако Кете дакле и даље са мном тако диванити, онда вас морам умолити, да ме осгавити . . . ." Не знам како би се ова свађа свршила, да у најодсуднијем часу не уКе Пунин, тамо амо љуљајући се и с дугачким корацима у собу. Мора да је са наших лица прочитао, да се мећу нама нешто непријетно догодило,

јер он ми пријатељскн и смешеКи се пружи обе руке повикавши: „Ах, господичиК, господичиК! дође мени у посету!« (Шта је то? помислим у себи, чини ми се, да ми гај особењак веК ти каше?) „Хајд'мо брзо у врг; дивно ли нешто нађох! ■ . . . На што би ту у плеснивој соби седели." Ја се упутим за Пунином; на собњем ирагу застадох и бацим још један изазивајуКи поглед на Бабурина. Он ми одговори слежуКи раменима, као да ме омаловашава и дуваше у свој убрус, а тиме је сигурно хтео да нокаже, како мало на мене зида. вАла је то безобразан човек, тај ваш друг!« рекнем Пунину, кад се за нама врата затворише. Пунин у исти мах застаде и погледа ме врло упрепашКено. „0 коме изволевате тако говорити?" запита ме он. „Но, па наравно о њему .... како га оно назвасте . . . . о Бабурину.« „0 Парамону СемеониКу?" „Та да, о оном мрком татарском лицу." „Еј, еј, еј! ГосподичиКу, госнодичиКу! како само можете тако шго говориги?Парамон Семеонић је најиоштенији, најдостојнији човек на божијој земљи, пун најстрожијих правила, са свим ванредан човек! Да боме, неда се тај вређаги, јер познаје своју важност. С њиме, драги мој, морамо учтиво поступати, то је — а при гом се Пунин саже и прошапта ми на уво — републиканац!" Удивљено погледах Пунина. Таком се разјашњењу заиста нисам надао. Из мојих историчних књига беше ми познато, да су Грци и Римљани у раније доба републиканци били и представљао сам их себи у оклопу и у округлом штиту са нагим коленима: али да и у наше доба, особито у Русији, у Тверчинској гувернији, републиканаца имаде, то ми збуни појмове и изгледаше ми ио све непојмљиво. „Да, да, драги мој, да, Парамон Семеонић је републиканац", понови Пунин; „тако дакле и ви ћете бар у будуКе знати, како ћете и шта Кете о таквом човеку говорити. А сада хај'ге у врт. Представите си само, нашао сам једно КЈкавичино јајце у гњезду црвенореике! Чудновато, јел' те?" Корачао сам за Пунином у врт, али Бабурин ми никако не избнјаше из памети, и често сам у мислима нонављао: републиканац! ре —- пу — бли — ка — нац! „Аха," закључим најпосле, „знам сада, за што онако плаву браду има."

Са овим даном утврди се и одношај између мене и обе личносги. Бабурин је пробудио у менн неко више непријатељско осеКање, које се на скоро смешало са неким поштовањем према њему. Али ја сам се од њега још и онда плашио, кад му се она оштрина, која му се у бићу налазила и коју је према мени изјављивао, почела постепено губити. А да се од Пунина несам плашио, то ми није нужно ни спомињати,шта више, њега нисам ни поштовао, јер сам га управо сматрао за — будалу; али опет сам му био свим срцем одан и наклоњен. По чигаве сахате с њиме проводити, његове ириповетке слушаги, беше за мене велико и пријетно уживање. Мојој се баби тај „ш(лип1е" са простим људма, „с1и соттип", као што она вели, ни најмање није допадао. Наши састанци учесташе још веКма, после одласка мадмоазеле Фрике, коју је мајка за каштигу натраг у Москву само за то послала, што јој једном на памет паде, да се једном овуда пролазеКем војеном штабском ОФИциру