Srbadija

Св. 12.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

275

као калиФорнијског златокоица. Кат-кад тако млого блага задобију, да ни сви акови, кутије и чаше нису доста, да ирихвате задобивено благо. Наравно, само они акови, кутије и чаше, што су их понели; а понети баш не могу одвише јер су барке понајвише малене. А кат-кад опег сва је мука забадава, и у вече се враКа природњак уморан, зловољан и у нади преварен — празним рукама. Још кад сам пре 11 година тако у Напуљу, Месинн н крај обале ловио, задоста сам окушао све беде и радости лова помоКу мреже вукалице, а тако исто и пређашњег лета, кад сам више недеља по норвешкој обали код Бергена ловио. Кад-што сам тешком муком извукао џак из дубине, који пун пунцат беше — и веК се почех надати, да Ку све чаше животињама напунити: а оно све само камење ноче да испада из џака. Кад-што сам опет мислио, да је мрежа сасвим празна, а кад је извукох изненади ме диван поглед дивнијег корала ил' морске руже, красног крина морског или какве лепе звезданке. Једном сам цео дан ловио по неком заливу око Бергена. Киша је пљуском падала, а ја се заман мучим. А кад напослетку у вече куКн пођох, и то уморан и зловољан — баш кад почех из залива излазити, падне ми на ум, да у овој уској мореузини још једном моју среКу окушам. Дакле, ја још једном избацим мрежу ву- | калицу, и горе је извучем; игле: кад сам истресао цак, напуни ми се цела барка најдивнијим благом; дивне, као пурпур црвене звезданке са промером од једне стопе и више, бодљикаве јегуље морске, веКе од детиње главе, црни, велики морски краставци, нежни, бели, дивно разгранати морски кринови, танки, дугоноги морски паукови и дебели, добро храњени раци, а измеђ свега тог по који црв прстењак, па дивне шкољке и пужеви — све је го пузило и гамизало у гомили! Ал ако мрежа није сасвим мала, онда треба на њу добро пазити, а и добро се одупрети. Непрестано мора човек пазити на положај и покретање мреже, а то се може дознати помоКу ббје што на води плива. Вбја | је мало парче дрвета или штопла, а утврђена је засебним канапом на мрежи.Често западне мрежа измеђ стења и камења, и тешком муком може да је човек ослободи из тог положаја. А врло често тако и пропада. У барци са мало људи, треба врло добро пазити на извлачење мреже, јер увек има 2 и више центи камења, иа осим саме пажње треба ту и снаге. Но мрежом вукалицом не могу се веКе дубине измерити и испитати. Ту треба комплицираног система од једека, мрежа, канапа и јадрила а и других инструмената. На дољњем крају канапа од мерила, који мора би ги дугачак 20000—24000 стопа — утврди се мерило од ваљане и оштроумне конструкције. Сад се може и чигав аков блата из најдубљих понора извадити, јер је Фицгералад ту справу усавршио. Ал да се гаквим мерилом сондирају најдубљи понори морски, зато треба велика лађа с многобројним људством. Као што смо споменули, инглеска, шведска и северо-америчка влада оправише за ову намеру веК више ратних лађа. У том се особито одликовао инглески адмирал, који на предлог проФесора Кариеншера, даде зоолозима, у лето 1868 лађу с топовима „ИдМптд " а лети 1869веКу ратну лађу ,.Рогсиргпе '. 31. августа се случајно састанем у Бергену са г.ГвајномЏеФрејем из Јондона, са ревносним зоологом, који веК толико година испитује дубине северног мора. Он ми покаже нацрт и огшс апарата, које даде адмирал уз лађу „Рогсирте". Ја сам се и тим апаратима дивио и сретним зоолозима завидио. И овде се морао човек задивити, као и при свим другим подузеКима Инглеза, њихо-

вој вештој практици, неуморној енерђији и богатој опреми са свим могуКим средсгвима и то све за чисахо научну експедицију. За цело сам могао завидити сретним природњацима: Карнентру и проФесору Вајвиљу Томзону, јер дочекаше најзгоднију прилику и добише најбогатија средсгва. Најважнији резултати, које задобиш е научењаци испитујуКи носледњег децснијума грдне дубине морске, и испитујуКи их за последње две године — укратко су ово: „Велика разноврсност и обилатост Форама животињских, што се опажа на обалама морским, и што јако надмаша богатство Форама оних животиња шго на суву живе, — није само на плитким местима обале, као што се пређе узимало, него је има и у дубини од преко 1000 стопа, кад и кад иреко 1500 и 2000 стопа — и то, толико истао као и ири иочетку ооале. У дубини од 500 стопа биљке су заступљене алгама (жабокречине — А1§е Тап^е), а у дубини од 1000 стопа опада и разноврсност Форама и маса индивидуа. У дубини од 1200—1500 стопа алге су врло ретке, и тек неке врсте и то опет врло ретко спуштају се испод 2000 стопа. А живетиње су барем два пуг толико вертикално развијене, и силазе испод 8000 стопа — а још влада богагство Форама међу њима. Норвершки рибари веК одавна знају да у дубини од 1500—2000 стопа — живи приличан број разних врсти риба и рака, а међу њима има и приличне величине. Шта више, има ту и гаких риба, што чине врло ваљан добиг трговини, јер им је месо изврсно, а после и зато што се увек у великој множини налазе. Ту су особито рибе из Фамилије ганојида (Оогвсће, КПррббсће, ЗсћеМзсћс). Од тих риба продају се у Бергену „Мо1^а Vи1дап» и („Беп^" врло кусан); Мо1уа абутогит („Вћ-ке1епд" у врло дубоким месгима, а дужи је од 4 стопе); Вгозгпт$ бговтч и т. д. Осим ових има у оним северним морским дубивама још млого других риба, као: Зеђа.^е* попедгеии (Маги1кеп — то су рибе са бојом као шарлах црвеном, а дугачке су више од једног риФа; имају танке, праве бодље стражње бодље употребљују се као игле код Ескима); 8сутпин тгсгосерћаГив (јако је раширен по леденом мору); разне врсте из Фамилије Р1еитопесНс1е8, (8сћо11еп — Р1а1Швсће) — то су оне чудне рибе, што имају оба ока ма на којој страни спљоштеног гела, ил на десној ил на левој. Само је она страна тела обојена, на којој леже оба ока, а друга страна, којом на површини мора леже на сунцу а на дну у блату и песку, није обојена. Очевидно су ове несиметричне рибе задобиле своју Форму, којом се од евијудругих риба разликују, тиме — што се навикоше да левом или десном страном иолошке на дну мора леже, и да искренутом главом горе гледају. Овим чудним изједначењем постала је цела Форма тела постепено, у току многобројних генерација, несиметрична, па је после пренета са „опКе основне Форме" плеуронектида на све оне млогобројне врсте, у које се после ова Фамилија риба поделила — и то наслеђењем. У младом добу оне су све симетричне, и тек кад стану расти и индивидуално се развијати, добију кос и сасвнм несиметричан облик. Ова важна околност даде се разјаснити помоКу нашег бијогенешичког начела *): да је он-

џ ) Бијогенетичко начело — то је свеза, помоћу које можемо да дознамо законе развијања сваког органског индивидуа и реда измеђ форама предака. О томе Хекел опширно говори у: ,,№а1игНсће бсћбр{ии^8&е8 сћ1сћ1е" (Сгететуегв^апсШсће умбзепесћаЈШсће Уог{га^е ићег Дје Еп1ду1Ск1ип(Г81ећгс 1ш АН^ететет ип<1 (Нејеш&е уоп Баппп, ббхће 1,атагск Јт ВевопЛегеп, ићег <Не Ап^епЛип^ <1егбеЊеп аиГ (1еп 1Јгбргип§ Лез Меивсћеп ип<1 апЛеге ЛатЦ. 211ааттепћап&епДе вгипДГга^еп с1ег ^а1ип»1б8епбсћаИ, I. АиПа&е. ВегНп 1870.] Закони између наслеђења и изједначења, а осим тога наизменично делање су једини узрок реалног кауза лнексуса измеђ фило - и онтоген е з и : д. Прев

шогенезис или индивидуално рапвијање крашко и брзо оиешовање (условл>сно законима наслеђења и изједначивања) Филогенезиса ш. ј. иалеоншолошког развијања аредака дошичног индивидуа. Од многобројних врсти плеуронектида, што у грдним масама по северним морима живе, и од којих су неке (8(етћиисп„ Р1ипс1егп, 8еегип^сп) као деликатесе на гласу — силазе особито три врсте на норвешкој обали у знатније дубине: Р1а1е.ч.ча ЂотеаШ (КогсШип<3ег); Шррод1ос8и8 ртдш*(Ј?еи\т№у, ПгрродГон8и» тах(ти8 (НеПЈ§;спћии); који је каткад и по 7 стопа дугачак. Ал како је веКина од тихриба, што живе у дубини од 200 стопа — велик и халапљив месождер, то веК из тог можемо закључити, да на истом месту мора живити млога мања животињица, која им као храна служи. И заиста, испитивања у том правцу од стране шведских и норвешких а и инглеских и северо-америчких природњака, показаше — да на дну морском, бар на неким местима, у дубини од 3000 стопа има живих животиња. Ту су особито ове класе заступљене: сунђери и корали из Филума биљних животиња (ТоорћуСеп, Сое1еп1:ега(:еп, РДапгпиМеге); Титса/а (Мап^еШнеге), црви претењаци и звезданци из Филума црви; раци или крусшаце/е из племена аршроаода (зглавкара). Има и разних врсти мекушаца (МоПивса), разних врсти шкољака и пужева (Мизсће1п, Табсће1п, 8сћпескеп, Кгаскеп). Ал особито је у оним веКим морским дубинама засгупљено племе звезданака , (Аз1гос1а, Есћтос1сгта) многим и интересантним облицама и врстама. То су све четир класе звезданака: морске звезданке (Аз^епск), са центрума, који изгледа као плоча, полазе пет дугачких зрака; морски кринови (сгто1с1а), тело им изгледа као цветна чашица, а дугим држаљем утврђени су за морско дно; морске јегуље, (Ес1ншс1а), тело им изгледа као кугла или плоча; на телу имају густе длаке; морски красшавци (Но1о1ћипае), тело им је голо, опружено и цилиндрично, те с поља изгледају више као велики црви но као праве звезданке. Међу овнм лепим звезданкама у дубинама морскнм, нај интересантнија су два северна облика: бризинга и ризокрин. Оба су нам позната помоКу чувеног и на гласу норвешког природњака Мијајла Сарса. Сарс је умро у јесен1869 — и његова је смрг велики губитак за науку у опште, а особито за изучавање и тачно испитивање живота у веКим морским дубинама. Сарс беше испрва свештеник на острву Мангери не далеко од Вергена али, како се млого година занимао са нижим морским животињама, тако на послетку заволе ове „дражесне" и ингересантне организме, да се за њихову љубав одрекао велике парохије му. Што је дубље проучавао живот корала и медуза, звезданака и црви у мору тим се више осведочавао, како овај извор природног „откровења", што никад не може да усахне и што никад не вара: у највеКој контрадикцији, прогивности, са црквеним веровањем стоји, и како ириродна релиђија, што из природног „откровења« пониче, потире миголошка „откривења Фарисеја и надри — научењака. Ваљани Сарс дакле, одрече се своји геолођије, и то тим радије, што му сујеверне „овце" нерадо гледаху, кад се бави животому мору; пгго му сујеверне „овце" мишљаху, е Ке он посгати каков вештац због тога што воли „гад" морски; и шго му сујеверне „овце" и саме захтеваху да одлази. Сарс је затим постао проФесором зоологијеу Кристијанији, и наскоро постаде у Јевропи први украс норвешког универзитета. У последњим својим годинама ингересирао се особиго за оне чудне организме морске, што станују између стеновитих лабирината и не-