Srbadija

280

СРБАДИЈА, илустрован лист за габаву и поуку.

Св. 12.

Фирмаменга — на земљи исто тако правилно, као и тамо, — тиме је доказао механичку нужност ових иокретања, и тиме је ударио темељ, по коме ће се сви Феномени израчунати по строго математичким законима а то је значило, да се црква од науке раставл>а, да се теологија са знањем може слагати само у лажним закључцима. ЛајбншЈ, који Њутнову теорију грдио, добро је то упознао; ал маса осталих научењака, а међу њима и сам Њутн — не увидеше то. Они загворише очи и избегаваху да испитују и најмање консеквенције. Тако су оковале црквене догме човечији разум! У то време изуме (1590) Захауија Јанџен у Миделбургу на селанду телескоие. Тек сад могло се нешто дознаги о томе какво је сунце и месец, колике су планете и њихови трабанги и како се крећу. Године 1675 израчуна ОлаФ Ремер брзину светлости (посматрао је помрачење Јупигрових трабаната), године 1710 одреди Халеј нут једног комета, што је по њему назван, а и време кад ће се тај комег вратити. Године 1500. направи Петар Хеле Нирнбержан, прве џепне сатове (нирнбершка јаја«). 1523 шгампано је прво дело у Лугсбургу. 1580. изуме Јиргене, У Брауншвајгу повесмо 1538. предузимао је Карло V. опите са гњурачким звоном; два су се Грка гњурала у Толеди. Од го доба па до почетка 16. столеКа беше много мање изналазака. Теолошка борба измори најбоље снаге, највеКе духове. То је био један од оних „плодова" црквене ревности, што је човек више тежио за неким други светом, тим је све више и више занемаривао своје реалне интересе. Нешто на боље пође упрве три четврти седамнајестога столећа — и то понајвише у оним земљама камо није допрео тридесетогодишњи рат. 1600 довео је инглески лека о Гилбеуш. све појаве магнетизма у један систем. 1015. чинио је Соломон деко опите са снагом водене паре; 1635 изиШПГО је Ансао н Л ејиенхек инФузорије, 1643 изумео је Торпчели барометар; у Магдебургу изуме 'Герике 1650 ваздушни шмрк, а 1656 изна^е Хијг ене сахат са шеталицом. У последњој чегврти ове перијоде опет се указује ужасна празнина улисти изналазака. Апсолутизам је жарио и палио по Јевропи; го беше, време, кад се водише рагови за наследство и освајање. Ово је трајало све до четвртог деценијума 16. столећа. 1739 изуме Францез 1'еомир термометар саживом 1753 Американац Франкл џн муњевођу, 1763. изуме Џемз Ваш (родио се 1736, а умро 1819) нов систем парних машина; инглески Фризер Аркпкрајн т. 1770. изуме машину за вуну. Да видилш, како се даље развијала наука у почетку новог доба. У Ишалији, као слободпом земљишту, усредсреди се знање и наука целе Јевропе. И научењаци и вештаци новрвеше тамо. Па не само да је било људи усгалаца око науке, но се и жене надмегаху у лепим вештинама и озбиљној науци. Од осталих грана природних наука највише је негована ботаника. Боганичке баште иодигнуте су на многим местима Италије ; У Игалији се занимаху природним наукама, а с оне стране Алапа препираху се догмагичари и теолози! И анатомију су прво у Италији изучавали. У томе је већ Мондини пута поравнио, а по њему је ходио на истоИГ путу Јаков Беренар. 1521 напише опширно дело о анатомији, и продужи учење, што га је у свом мес/гу рођења, у Карпи, почео на Ферари. Сви знатнији анагоми беху Талијани, а било их је много; а и оно мало туђинаца, што су на анатомији радили, учили су се у Италији. Доцније превладаше у томе погледу народи с ове стране \лапа. Да се зна, како је онда у опште стајала наука, наспоменућемо,

да је циркулацију крви у човечијем телу Инглез Вилијам Хорвеј^ о гкрио тек у 17. столећу. Овај изванредни и женијални природњак а и анатом, изнео је 1619. резултате свога испитивања на јавност, а године 1628 штампао је расправу о циркулацији крви, коју су римски инквизитори, као безбожничку, проклели. И ако су прво Арапи превели Јевклида у новије језике, ипак се Талијанима мора уписатиу заслугу го, што су разјашњавањем Јевклида на ново створили — геометрију у Јеврони. И у Алгебри су далеко дотерали; а како су били мрнари, испигивали су небо, неговали астрологију, а после астрономију. Песнишшво талијанско ни је било ни какво до 16. столеКа. Тада се појаве Арпјост СТ^ис1оУ1со Апо8*о — син неког нлемиКа из Фераре; роднио се 1474 а умро1533) и Тасо (Тогупа(;о Тавго — родно се 1544 у Соренту, умро 1595). Аријосг је написао онај на гласу спев: Ог1апс1о {"ипозо (беснећи Роланд), а Тасо дивно дело: Л/а Оегиза1етте П1>ега1а (ослобођени Јерусалим). И историја и иолитика пониче код Италијана. Само им је политика била до зла бога прљава и неморална. Ми никако не ћемо да браннмо н. пр. Карактер Макијавелма 3 ал само и го морамо рећи, да баш они, који најгаднијим бојама због тога оцрњиваху Талнјане, апсољутизам као бога сматраху, па или сами беху апсолутисте, или служише апсолутизму. У осташм Никола Макијавели био је врло ваљан историк, са ошгрим, филозофским духом. Родио се у Флоренцији 1469 годнне, а тамо је и умро у години 1527Још узоритијег полигичара и историка доби Флоренција у Лудовику Тич цјард ицџју. Родио се 1523, а умро 1589. Још свестранији беше слободоумни сервитански попа Павле Сарии. Родио се у Мљеткама 1552 а умро 1В2В; особито је на гласу као дипломата и као историк трићанског концила. Разумевао је старе језике, теорију теологије, математику и медицину, а при том беше оличено поштење и доброта, а покрај свег тог, смели бранилац права републике Млетачке против папе ГГавла V. Одважност, дрзовитост и презирање, што га је показао према анатеми папиној, задоби ту наклоност и чуђење Јевропе, ал уједно су га због тога и гонили калуђери (Уједном нападоше на њега 5 бандита; ма да је тешко био рањен, ипак је оздравио). У то је доба завладао слободан дух целим талијанским народом. Наука и знање задобила је у Игалији гако велику важност, да су је и сами силни владари и аутономаши, као и у старојГрчкој, љубили, бранили и неговали. У овом погледу не може се задоста опнсати заслуга куће Медичи, и ако су пузавцн и улизице у звезде кбвали сваки и најмањи допуст од стране владине. Исто су тако и неке папе, са знатним успехом радиле. Томе за доказ служи го, што је библијогека у Батикану постала првом у свету. Од других народапрви беше Францески народ, који се угледао на знање и хуманисгичко образовање Талијана. Свеги .1уј покушао је да натури поповску, достичку ученост своме народу. Ал против тога конститујише се одмах здрава реакција; Францези не хтедоше бити попови. Ал како не имадоше пред образовања за развиће на класичкој основи, то ее реакција измете у просту, сурову соп1га-струју; поповски систем пропао је због оштрог и саркастичког народног исмевања досетака. Везброј списа против поповштине ругало се поповској ласкавости и њиховој тежњи за гонењем. Најглавније је то: да је иницијашива иротив иоиовстава ионикла с оне сшране Алаиа од Францеаа далеко ире Лутера." И сам Тентирје у својим стиховима немилостиво исмеја и на-

грди пепове, што су ови васпитање у своје руке узели. У првој половини 16. столећа заведу се у Паризу проФесуре за старе језике, и то са куд и камо већом дотацијом него у Немачкој. За распростирање јелинизма има врло велику важносг грк Ласкарие и Францез Биде (Ви<1еив). Исто су тако неговали медицину а особито анатомију као науку за себе. Дишашл је за време краља Франца I. врло вешто избрао научењаке, шго ће о државном грошку дауче; ада су Францези разумевали оно, што раде — доказују нам голике збирке и музеји. Од свију народа најзаслужнији су за Историју Францези; онн створише н нову грану историјске литерагуре. То је лигература луспомена" („т^то1геб"), која нам представља истина једнострано догађаје историјске, ал кад и кад врло вешто и јасно. У том погледу на гласу су мемоари Филииа Комина (родио се 1445 а умро 1509) јер он је каодржавник од уплива служио Карлу добром, Карлу смелом а иосле и Лују XI. Особито је годила народном карактеру сашира у разноврсним облицима. На овом нољу први се огледао Виљон, који у осталом беше само — женијалан скитница и лола. За њим дође Клемен Маро, који нреведе (у пркос свом раскалашном животу) псалме, н то тако дивно и вешто, да је у срце погодио народни дух; зато и беше успех превода му исто гако огроман, као и Лутеров. После њега до Рабеле, поп, који се скоро задавио у глибу и калу незнања, и неваљалшгине, ал који је тако врло дивно умео да спева сатиру, да су га стотинама година читали у свима круговима; сви му се чудише што је за тако кратко време грдан уплив стекао, у народу. Још ћемо споменутн, „8а{уге Мешррее"; њу су саставили најразборитији и најдосетљивији људи у Францеској; ту се исмева живо г попова и њихових лакомих савезника Гиза; а ради гога узели су име старог циничког ФилозоФа Менипе. Особити начин посматрања, досетљивости сатире, развио је Монтењ у: Јез евбауев" 'Го је, као што Францези веле, нека врста „животне" ФилозоФије; ма да су са школског гледишта јако нападали на го дело, ипак је то дело јако упливисало и на народ и на писце, као што се то може видети чак код Бајла и Волтера. У Историји се осооито одликавао де Ту (Тћиапив); а Језујита Нето (Петавијус) први је кронолођију основао као науку. Снлни кардинал Ришеље покуша као научен н моћан човек да Францеску подигне и узвиси не само на пољу силе.но и на пољу душевног развиКа. Труд његов за изучавање Францеског језика и књижевности,нијебиобезуснеха; томе је допринела много и академија. Од Ришељеовог времена ночела је Францеска литература да заузима прво место у свету; од Ришељеовог времена заповедао је Францески језик целој Јевропи. од времена Луја XIV. пониче тако звана дворска књижевност са свим погрешкама такве литературе.Ал дела тројице драматичара, Корнеља, Расина и Молијера увек ће остати важна, Петар Корнељ родио се 1606 а умро 1684; он је подигао Францеску грагедију на класичком основу. Жан Расин родио и 1639 а умро 1699; био је зналац класицизма па заго се и видиу његовнм трагедијама као и у Корнељевим, некадекламација и укочено држање. 'Грећи беше Молијер (управо: Шан Ваптист Покелин). Родио се 1622 а умро 1673. Он је умео да у својим шаљивим играма са иенадмашивом верношћу н дивотом представи просте погрешке и пороке људске, привидну светост н неваљалство понова. Особито вештак у приказивању разнорсних карактера, истинитих слика и елеганцнји језика. Ал баш онде је избегавао Молијер сатиру, где је била најнужиија, наиме за „високе сталеже",