Srbadija

Св. 12

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

283

ч/<

ланд имађаше огромно класнчко знање и Францеску лакоћу стила, и онај, кога грди због његовог Францеског стила, треба да и на то помисли, да је такав начин писања био једини пут, да се задобије шира публика. Лесинг се далеко држао одфранцеског стила, шта више и устао је против њега тиме, што је упознао Немце са Шекспирем; па баш зато, нису му дела нашла голико читалаца, колико Виландова и Хердерева! Главна заслуга ова три човека та је, што су немачки језик из основа преобразили; и то све учинише за 20 и 30 година! И на иеснгитву, почело се много живље радити.Осим.'1есинга, Хердера иВнланда, подигоше се још и млади људи нз „гетиншког песничког савеза" а на челу им: Хелти, Фос и оба Штолберга- Фосу прнпада заслуга, да је Омира превео и тиме као неку немачку књигу написао. А после њих указаше се оба песничка ироја Шилер и Гете. 0 овима није нужио говорити, јер им чигалац већ и изблнже зна превелику вредност и ненадмашивост. А међу тим ФилозоФија беше опала; дела Рајмара, Хердера (као ФилозоФа) и Менделсона не заслужују баш ведику важност. Тек Кант, основа нову еру фнлозоФије. Родио се Г724 а умро 1804. Особитому је важно дело: „здравог разума критика које је издао на свег године 1781. Он је у овом правцу прокрчио пута. Његов прост, и ако не женијалан начин писања, имао је тим већу вредност, што сви вероваху у нешто мнстично, „магловито" и заношљиво. Пре но што завршимо ово наше посматрање, да у кратко наведемо и нешто о васиитању. Први од уплива на том пољу беше Гус о^ за њим дође Базедов, који ноче да за^ишља неке пданове, "али неирактичке. ф Практичније дедаше Камие, а после њега УЛСалцман. И ако би могли што пребацити овим људима, као н. пр. да су се старали о користи, и то о неиосредној користи шкода а нису пазиди у опште на васпигање — то ипак беху њихови успеси од ведике користи. Дух, вредан и устадачки дух беше пробуђен, и врата се отворида новом научном добу златне просвете и науке. Станиша.

217 љетина

Народне умогворине. Питалице. Скупио их у Херцеговини Вук ВрчевиН. (Свршетак.) 209. Питали Црногорца на самрти: Јесн ли коме што дужан? — Јесам Турцима много, а Ришћанима ни паре. — А имаш ли икад ишта да коме што оставиш? — Богу душу, а земљи тијело. 210. Питао муж жену кад је умирао: Мислиш ли се удават ако ја умрем? — Прве године не ћу, а друге како видим. 211. Питали мајку: Ма забога! брзо лн ти ова шћер узрасте? — Госпоцка се лоза на високо пење. А из куће се закашља некакав ђед па: Хе мој синко зла трава и коприва брзо расте. 212. Пнтали рају: Ко у вас вади зубове? — Берберин болесне, а Турци здраве. 213. Срету се у дубокој старости два познаника па један упита: Како си? — Све натрашке као ракова ђеца, а ти? — А ја ногама у гроб. 214. Питало дијете оца: Какво је месо најслађе? — Језик. — А најгоре? — Језик.

215. Питао херцеговачки поп приморскога: Како живиш с инориом? — Мршаво, не оће нико да се жени, а ти? — А ја јошт мршавије, не оће нико да умре. 216. Питао Црногорац рају: Ко вам је најтежи? — Гладан Турчин и сит Ришћанин. . П итао бег бега: Како је код вас родила? — Добро, никад боље, и недај боже овако до годнне. — А за што алајсум версум? — Ко би онда сносио ситана в.тгахл? 218. Питао муфтија кадију: Ко ти је најтежи у суду? — Гладан Турчин и паметан раја. 219. Уздахне кадија и са дна срца јекне, а упита га кадиница - Што ти би е^ендија, корана тн? — За то што внше не еуди раји коран, но царски канун. 220. Питао калуђер Фратра: Како твоје овчице? — Да ми није прошње не бих имао ни ношње; а твоје? — Да ми није конопца не бих имао ни подроца. 221. Рекао бег калуђеру: Благо тебе дуовниче јер и не мнслиш о женн и о ђеци као ја. — Ако ти је криво дај да се промијенимо, да знаш како је овамо? — Док се мало размислим. 222. Питао бег бега: Како си с' чнпчијама? — Па Бог и душа, Бог да прости! неки давају и слушају алалосум, анеки ни давају ни слушају арамосум. (т. ј. први благоловенн а последни проклети). 223. Питао сгарац старца: Како си ? Ево ме јо1цт на број, дадијао дому а омилио гробу, а ти што радиш? — Чепљем земљу док она мене почепље? 224. Пнтала сестра брата: Зашто те ага онако крвнички истојага, сестри леле? — Шути! како се дрло није толико никрваво. 225. Питала херцеговачку ђевојку црногорска: Које пјесне ваше ђевојке најрадије пјевају? — Е моја секо! да давају кукат чинило би нам се да пјевамо. 226. Питао побратим побратима: Јесте ли се (браћа) раздијелили? — Нијесмо јер је само најстари брат ожењ. 227. Питао сељак сељака: Јели истина да си јесенас шћер удао а сина оженио? — Јесам браге! једно зло из куће а друго у кућу. 228. Питали ајдуцн арамбашу: На што нам треба највише пазити? — На образ! све за образ, а образ ни зашто. 229. Питао црногорац приморца: Између ваши људи чије живот најчудновати? Мрнарски, а ваши људи? — Ајдучки. 230. Питали паметна чојека: Шта на овоме свијету највише царује, али здравље али памет? — С' парама обоје добро је, а без пара обоје ништо је. 231. Питао младожења мајку: Што ти се чини ова моја млада? — Добра ако оглухнем. -—• А зашто? — Кад су је из рода извели завикао је некакав ђед: благо кући одкуд излазнш, а куку оној у којој улазиш. 232. Питала свекрва невјесту: Шта те учила мајка ? -— Играти и ијевати, јести а не прести, спавати а не ткати, и мужа гилнћати а свекрви одговарати. 233. Питао побратим побратима: Кад се оно ожени? — Лани. — А кад одкад нијеси запјевао ? — Од лани. 234. Питали циганима: Очем највише живиш? Од ђурђева до митрова пријеваром и наковањем, а од митрова до ђурђева лажом и прошњом, нашао сам да је најјеФтиније. 235. Питао ага чнпчију: Ма болан! буд ли ја лагох данас у мешћема, што тебе шће да без потребе поговараш? — Да ти помагам лагати мој златни ага! 236. Питао муж злу жену: Оли се један пут проћи до садашњега зла, док се нијесам од твога јада утопио ? ■—■ У мору је мекше а у чатрљи много љепше, па бирај соколе што ти је од воље.

237. Питао паша турке; Ко вам је најте" жи у комшилуку? — Влах јунак, и празаи чипчија. 238. Пи тао аџија рају: Кад ви је ово Божнћ? — Ово је трећа година, еФендум, да га нијесам прославио. — А зашто не болан? Богме ми је ага сваке године то — гладнији, а ја све то јаднији.239. Питао бег чипчнју: Знаш ли болан да се примиче рамазан, шта си мн приправио? Мој златни беже ! до сад ме нијеси никад пнтао него узимао као своје. 240. Питао момак стрнца: Какво је живовање чојеку са женом? — Ако је до добра овако му је добро и живот, а ако је зла онда до вијека роб и жив граб. 241. Питао муж жену: Што но пас лаје? Ја не знам. А чула им шћер, па полако у себи: ако ви незнате ано знам ја. 242. Пич гала жена мужа: Каква је кожа на ови свијет најтврђа? — Луда мужа: на главн и лаживца на образу. 243. Питао "Берђелез алија Марка: Оћеш ли да се побратимо? — По твоме јунаштву бих, али по имену нећу нити бих за сво царево благо. 244. Питао султан Марка: За колико би се Марко потурчио? — Ни закакве паре, акад би се ти поришћанио мојега ми брка они исти час потурчио. — Ма болан зашто? — Зато да знаш како је раји под турцима. 245. Питали Турци Марка: Што ће рећи да не пушиш дувана и каФе не пијеш? — Зато да ие будемо дружнна. 246. Питалн Турци Марка: Ма Марко богомоље ти! зашто су ти турци мрзни, и зашто се снама не помириш? — Зато што нам се ћуд не судара, и јошт за нешто што ја знам. 247. Питало јагње вука кад га је преко рамена преметнуо и бјежао: Куда ћеш самном? — Нећу далеко. — А што ћеш од мене ? Причекај мало знаћеш. 248. Питао чипчија агу: Да нијеси заборавно ону краву да ми платиш? — Не чујем около мнјене. Онда чнпчија спусти на мање глас па: А кад ћу ти оно масло данијет? — Шта зар нијеси га донио? — Као да чујеш? — Мијенило се. 249. Питала Мајка скоре удату шћер: како си са свекрвом? — Никуд боље! Боже ми је сачувај од неђеље до нонеђелника. 250. Питали пса: Зашто на свакога лајеш? — То ми је занат, а ко ми залогај баци платим му срепом. 251.ГГитао ЦрногорацХерцеговца: Има ли колико пушака у вас за бој? — Има и људи и пушака али не мамо војводе. 252. Иитао муж жену: Имамо ли што вечери? — 'Беца су вечерали мало каше, а ми имамо добре воде и милосне воље. 253. Питао неко змију: Зашто ме у једе кад ти ништа не учиних? — Ко ти је крнв да си луд? Ће су ти биле руке и ноге? 254. Питали Црногорца: Што му је вазда пунано у кући? — Никад ништа осим пушке, и у риједко врган кртоле. 255. П итао магарац кад су га товарилиМа оћу ли, ја све то носити? — А да ко, но ту ? — Таман! али знај да ја ако ие умијем рећ, уми: јем лећ. 256! Питао магарчић оца: Што ће рећи бабо те од давна не пјеваш? — Е мој синко, по једном долази Ђурђевдан у години. 257. Питао сељак грађанина: Што сте тако крњезуби, и бљиједи у образу? — Од велике мудрости? — Богме док се мудри намуДРУЈУ ДУДН се науживују. 258. Питао грађанин Херцеговца: Како вам је госпођа? — Ма чнја госпођа? —■ Твоја жена. — Хе мој господичићу, у нас жене не господују него робују. 259. Питао побратим побратима: —■ Јеси ли колико пута избио жену? — Прави муж никад не броји ни пољибце а камо ли ударице.