Srbadija

286

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 12.

да заиовједи арима и своме мајору — иа онда и дошичнијем каиешанма-однесе. Можели то иоднијети човек пјешнце ? Ко шо шврди, шај незна како се данас војује. Данас се већ свуда иште, да и капетани добију коње, као што их у Пруској већ одавна имају, јер канегаи на коњу може лакше нревиђети како стварн у велико стоје, на ће лакше ногодити, како треба радити, него ако се пјешице с четом завуче у какву гудуру. А даље: зар није отачаство дужно да штеди и у миру снагу онијех синова, који ће му у рагЈ бити д.уша војске. Момак је само иеколико мјесеци у „настави", али официрнаставља 30—40 година, па да иде мајор Јвјек пјешице и оФицир с телеКаком!!! Тијем иредлогом стекла би земља само много панзионираца, али ће мало имати врсиијех ОФицира. Путник каже на једном мјесту, „отачбина иије ником ништа дужна!" ох спартанске мј дрости! Дакле ни кнезу цивилисше ни минисшру илаИе ни њему — иензије?!!! Ово ме сјећа на оно у ,'1ажицару покојног владике цриогорског: „Јевтинијег цара недобисмо Оку меса двије оке вина Два диилара даму вас дан дииље. Его ти пугиикова царовања. Па и војиик да недобије плаће, није умјестно, јер има оиет некојих ситнијех погреба, којесамо сваки за се намиривати може. А чудно је и оно обећавање, да ће бити награде за оне који се у битци одликују. Уар Лушник већ мисли да ће бигн Срба, који се неће одликовати? Зар смије у уредном правом боју радити свак на своју руку? Зар су мање одличне оне чете, што их командант метне у резерву, па их у коме боју можбиг и нетреба, јер је иенријагељ већ предњима уступно. А какве се чете мећу у резерву? Зар најгоре? Зар су мање заслуге онијех „насшавника", који се додуше небију, али даноноћно у деновма нринремају рекруте, ођећу, муницију и. т. д.? Зар се неби с гаковијем одликовањем најлакше нобудила зависш и неслога у војсци? Бојводи иосље свршеног раша за усијех обећаши 20,000 шалира значи делати кнезове — маршале прве Француеке царевиие, који-но цара и добротвора свог — с малом изнимком — у иевољи — изневјерише, јер их е богатство размазило. Много би јевтиније било, обећати попут Француског конвеита сваком вјешала, који непобједн!! Сваком добру и уредну илапу ио чину и досшојансшву, пасе онда може изискивата најсшрожија дисциилина, а без те нема војевања. Рекох, да и Грујић н Путник узимљу садашњи приход Србије од једно 35 мил. гр., и трећину од њега за војску, као иодлогу свога рачуна. Тај буџет је рак-рана Србије, једно шго је главни приход још увјек, као и посље ослобођења од Турака, опредјељен на иореске главе па ма се то по срезовима и окрузима изравнавало на богатије и сиромашније, а друго, шго тај буџет на земљу са простором, жи гељством и производима Србиј е н и ј е у и и к аквом р азмј еру са но тр еб ама држав нима. Ја се неугледам на онога њемачкога кнеза, који је некада рекао, да је сељак као брашнена врећа, само га туци, увјек ће полећетн нз њега нешго прашине, али знам, даје Србија већа и житељством и простором него некадашња војничка крајина хрвашскославонска, иа да би њезини жишељи могли сносиши исше иорезне шереше. Девет крајишкијех регемената одЛике до Дунава са простором од 368,8 геогр. четверо-кутнијех миља и са житељсгвом од 695,997 душа имале су 1872: 2,493.576 ф . држ. прихода *)

*) КгоаИеп б!аУошеи \'ои Бг. РеЈаг Ма1кот1е 1873,

нерачунајући којекакве регалије, као царину, поштарину, жиг и т. д. што днрекгно под мођарску Фннансијалну власт спадају. Србија има на 791 □ мил.а 1,340.000 житеља, даклен по простору и по брсју житељства је дупло јача од Крајине. Сријемске и славонске регнменте нијесу богатнје од нредјела српскнјех на Савн, Дунаву н Морави, а планинске горњокрајишке су сиромашније од осталијех предјела Србнје. Србнја бн, да се неосврће на речене регалнје, но томе кључу могла имати најмање 5—6 милијона Форината или 13 —15 милијона дннара, дакле скоро још једном онолико, као што сад нма, прихода а да се народ непретерети. Притом крајишници плаћају осим тога пореза и владике и све осшале црквене и обћинске иорезе и граде иушове и друга зданија бесилашно. Да Србија има 15 милијона динара прихода, па да окрене бмилнјона на војску, могла би ју с мјестадовестн на број од 200,000 а и покуиовати јој челичне топове без да новаца позајмљује. Алн је невоља у Србијн та, да се ни скуишшина а камоли влада неможе уздигнут до мислн регулацнје пореза по приходу него по порескијем главама. Тај начин иореза је највеГм иобудише.љ несреДпог ио Србију комунизма, јер кад виде комунисте, да богаглије с државнијем теретима олако пролазе, онда им је лако проповједати: да је имовнна крађа и др. Притомсе може увести н порез на луксус, иа ће доћн више новаца за опште цјели нлн ће престати луксус — не луксус саиуна — него другијех стварн, што су запад већнном већ огровале а и српске варошн нагрнзле. 5 Бечу има преко 10,000 коња од омнибуса, Фијакера и трамвеја, сви су ови коњн пописани за возарију и артиљерију за случај рата. Тако нсто су пописани у Аустријн за раг свн коњи велнкаша и богатлија, а не само сељачки, за ратне цјели. Зар неби и многн коњн нз кочнја биоградскијех богаглнја моглн битн поиисанн за војску? Ту шреба драконичан закон — треба показати народу да ко вигие има, мора више да и даје, на ће престати комунистичне идеје. г отачбина — вели Путник, није ником нншто дужна" ово-није истина, него ошачбина је дужна, да се иосшара за сва могуГм средсшва, да сиреми своје синове за њену об]>ану и за ослобођење рођене браИе, али ошачбина не изискује милосши и дарова, негокао брижљипа ал сшрога мајка ироиисује дјеци, ко Ге колико иридонијеши. Нетреба мислити, да с.е може плести котац као и отац; није оно слава државне управе, да изјављујеу „званичнијем новинама," „е је прнштедила 150.000 гроша," него како је иошрошене уиошријебила, и како су ши гроши на народ разрезани. Крајње је вријеме дакле, да н влада н скупштина прнону на реФормацију порезне системе, па ће одмах државна кола боље ићи, а и војска ће битн уређена н са свијем снабдјевена С данашњнј п: се бдџетом неда војеваги. Путник вели, да се земља несмије задуживати, јер је дуг зао друг. И ја сам тога мнења, али само у колико се тиче за дуживања онаковога као што то н. пр. Турцн раде. Ако влада нема новаца, да преустројење нлн акцију започне, а она нека распнше народни зајам по виду онога, шго га је Аустрија 1854 била расписала. Облигацнје несмију бнти веће од 50 динара, како их може сваки бољи сељанин узети. На тај се начин код 250,000 нор. глава може нозајмити два милијона дуката, који остају код куће, аиинтереси се дају народу, а не ту!;ијем чивутима. Такови је зајам по земл,у и проботачнији, јер би се облигације могле са 95 процената емитирати и са5 — 6 процената укаматит.ч, до- !

чим би на јевропском новчаном зајму се једва са 60 —70проц. емитнратн могле, а нопрх тога би се снлнн ннгереси ту1;нном плаћалн. Путннк ј« у својој књизи изнно внше н^та на внднк бадка турске снле н снаге, да би потребито било о овај коју нроаборитн. Али сам ја већ у књнжици: Војени снага 'Гурске, Србије и Црне Горе. (УНовоме саду штампарија Ј. Субогнћа 1872) о томе говорно, па мн се немнлн опег сад прежнвати, а то тнјем мање што ондашњи моји назори и сада постоје с том нзмјеном, да се је гурска мобилнзација у толнко олакшала у колико нмају готове жељезннчке пруге Царнград Бјелова н Салоннк — Мнтровнца. А да су тн назорн здрави, показује данашње стање турске војске, који би сад на посљедњој стаднји оне органнзаторне савршености стајатн морала, коју јој је наумио био датн ХуссииАвнипаша. *)

О законима нећу да говорнм, јер сам Јвјерен, да су и постојећн добрн, само ако се сасвнјем набл.удавају, а да нм се свак повинује, го је сгвар дисциилине т. ј. оне неумитне алн патријотнчие нравнце, која спада у одхрањнвање војннчко. Без строге днсцинлине постане свака војска лако днвља орда. Молтке је казао, да је тајна његовијех побједа та, да се је свак добивеном налогу — ма какав он био — безусловно иокоравао, дочим су Фраицузи много ФнлосоФнрали. А што се гиче нравнла тактичннјех, то бнх ја — ако се већ постојећа преиначитн морају, био прије за адапцију аустрнјскијех неголн белђијскијех, једно зато, што су она прва много простија, јер су прилагођена полнглотиој државн, а и нз другијех узрока.

Завршујућн овај споре!)ивај}ћи преглед, д}жност мн је коначну моју мисао о сва трн списа нзрећн. Грујић се је ногледом на недосшашочне н иоиуњујуГом војском као и организацнјом већијех јединнца дао повестн назорима туђннскијем, који за Србију не постоје. Алн су ови недостатцн богато накнаћенн с другнјем врлинама његове књиге, у којој се у сваком реду вндн родољуб н стрзчњак. Морам исновнђети, да му завнднм за лијепу мнсао, како проводи од простог војника све чинове до ОФИцира; та је идеја достојна Српства, њу влада несмије нз ока пустнтн. Чолак-Антићев је спнс кратак низ новннарскијех чланака: он није нмао на уму умножење српске војске, него је само тражио начин, како би се онај број, пгго га постојећа органнзација даје, рационалннје изобразнта дао. И с тога гледишта се мора принознати, да јеЧолак-Антићев нредлог велики нанредак, јер и он проводи сву војску кроз сасвијем добру школу. Прије, него што се Чолак-Антићеви чланци у „Истоку" свршише, изишла је Грујићева књига. Чолак-Антић је нрви припознао заслугу, коју јеГрујић Српству са својом књигом јчинио . Само се неслаже с њим у двнје ствари: у4мјесечној наставн и у произвођењу офицнра. — Ја мислим, да је ГрујиК са 4 мјесечном наставом мислио као н ја само наставу пјешака, а то је јамачно доста; за остале родова оружја треба година дана најмање. Погледом на произвађање Официра види се, даје Чолик-Антић стари српски академичар, па му је жао да оборн своју а1ша та!ег. Али кад сравнимо подофицирске школе, виши и ннжи курс академнје у предлогу Чолак-Антићеву, са школама подоФицирскијем и официрскијем у Грујићеву предлогу, онда ћемо наћи, да ту стварне разлнке готово и нема, само што се по начину Грујићеву оно добива „сшорицеју а што је давала досад академнја.

*] А потоњи банкрот.