Srbadija
СВ. 1.
9
лену Баљску крај Коеова, где су двори Страхинића бана. И сада псстоји читав градић Страхинића; у њему читава црква св. Стевана, (задужбина краља Милутина), крај ње срушено громом турско мупаре; у њу Мухамедовци пе ходе, а Србима ући не даду. Странцу се, који би хтео ући унутра, обично одговори: Јасак* (забрањено). Сниже градића топла бања, која је тако велика, да прави читаву речицу. Одтален је до Косова х / 2 сата. На томе је богазу, осим града Страхинића бана, још град Звечан. Гледајте са Звечана на де(•110 (југу), ено онамо је опет богаз из Гус.иња и у њему град пећски, а више града српска пећска патриаршија; још даље на југ, у нодини венца, ено онде је град ђаковица, а овамо ближе опет на богазу Дечани. Још даље на југ, на богазу Дриша и Бистрице, 1 'де се оно магла ухватила, оио је престол-
вредио да унознамо поље Косово, јер у српским земљама готово и нема већег, роднијег, нити знатнијег равништа, које би било толико високо изнад иовршине морске, а заливају га многе реке, које у брдима страховито уче и ваљају дрвље и камење, а Косовом тихо теку, те замивају и напајају зажеднелу земљу, крвљу и месом јуначким засићену. 11а хајдемо гере уз Косово, путом Краљевића Марка, кад га је сажаљевао, што по њему Арани суде. Од Звечана морамо проћи преко остатака запустеле срнске варошице у подини брдској, која се била прилепила уз само брдо и опстојала под окриљем градских војника, да је чувају и бране од насиља и напасти. На место старе вароши Звечана, с оне стране Ибра, поникла је садашња малена варошица, Митровица, граница босанскога вилајета. Како уђете у варо-
(< Кадијама, који се налазе у Румелији, где доганџи-башилуци (привилегије за соколарину) постоје, и који су узор међу себи равнима (т. ј. кадијама), и који су извор мудрости и красноречивости, нека им се умиоже врлине. <( Соколари (шаинџи баше) и кобачари (чакрџи баше), нека им се част умножи, поднели су моме најузвишенијем царскоме престолу, печатом утврђену тескеру, у којој разлажући, како према високим бератима, који су заведеии у књиге баштинске (Девтери-аханије), да како соколари, кобачари и јабачари и јастребари (Шаинџи-баше, чакрџи-баше и атмаџи-баше), имају сваке године слати мени соколе, копце и јастребове, колико их буду у течају године набавили •— и теслимити, а у годинама, у којима не би могли набавити соколе, јастребе и копце, имају према старинском постојећем обичају шмћати
ВАРОШ БЕОГРАД.
ница српске краљевине— Призреи; даље венцом Шаре на исток, у подини највишега врха (Шаре планине) Љуботена, оно је Качаник и Поваков град, ког је разорила железница; на северо-западној страни Ново брдо у ограпцима Вопаоннка, а Копаоник од северне страпе заклања и граничи Косово. Ми ћемо редом описати све богазе, а сада да прегледамо поље Косово, јер нам се на ино не може: тамо нас жеље наше вуку; Косово спомињу мајке и турске и српске, нијајући своју одојчад у колевци; о Косову певају младићи; Косово спомињу старци: хришћани спомињу Косово као место, на коме су изгубили царство и постали <( турска раја 9 , а Турци га сномињу као место, на коме су задобили (( царство а у Европи, и постали (( цареви синови? На и није друкчије: ту су погинула два цара: ту су њихови гробови; и турскнх и српских јунака. На Косову се губи и добија царство! Но да баш и свега тога иије, ипак је
шнцу преко Нбра, мостом Неманића, одма ћете спазита делију у златали-изношеном руху, соко му или кобоц тица на руци, привезан узицом, као што код нас деца везују змаја; о врату соколу су прапорци, а за делијом вера се по која керуша. Делија се господски и поносито шета, тица му на руци или на рамепу шути, но спази ли какву другу тицу, одма затрепери; делија, ако неће да је пушти у лов, одма је мази и глади, док се не умири. Ово су некрштене делије насљедиле од својих крштених отаца, па су чак и турски цареви усвоијли српску-краљеву средњевековпу <( соко ла рину,* као што показује овај ферман дат једној српској породици у Струги, *) који гласи овако **): *) Ово је копија еа отаринокога српскога фермана; и на н>ему отоји на врху ; „копија царскога хатихумајуна и: „нека се по овоме поступа." (спроћу овога стоји); „Да је овај највиши акт веран своме оригиналу тврдиЕл-СејдМустафа-Заде, мола Ејјуб-Енсара" (Ејјуб-Енсара је џамша,где се турски цареви крунишу). **) Превео г. Пачић.
за то одре^еном лицу соколарину (мурдебахалере); и по што то изврше онда су ослобођени од давања дација (т. ј. не морају плаћати): десетак (ушур) од џелепа, ни од оваца, ни баштине, ни горосече, ни од винограда, ни башча, не морају ићи у лов, нити плаћати икакве таксе на заиру (рану), нитп таксе за кафтане, нити арач (испенџе) и најкраће једном речју рећи, ослобођени су од свију уобичајених и великих дација, штоје све изложено увисоким бератимаиферманима, који су у њиховим рукама. <( Кад дакле нико нема права и кад нико по томе не сме да их у овим правима узнемирује, они се жале, да их узнемирују мирмирани (велики чиновници), мириливе, муселими, војводе, субаше, емини, аамали (порекчије), тимариоти, *) заими, **) вакупски, *) Тимариот је морао водити у војску по једног коњаника на сваки 3000 аспри прпхода. **) Заимлук није смео бити мањи, него да доноси годишње 3000 аспри.