Srbadija

4

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св, 1.

Прнкладна јесге пролегњој киши, Штоно омекша одводе дуба И младог лисја зелене главе За тили часак дигне у вис. ГГевајте дакле, певајте сви! Кад чедна сутра зора засијне РазавиКемо бродима једра И сињим морем далеко поКн: До Кариктуре и до бедема Тврђаве Сарне Комале ') днвне. У Кариктури КатЈло '-) побра Прочастиће нас шкољкама морским. Вепрова тамо пјни су леси: Па нек их крене ловачка рика!" — чКронане 3 ), друже, сестро Миноно 4 ), Де, отпевајте краљу морвенском Песму о Шилрику и Винвели 5 ). Па нек се јави Вннвела дивна Ко благи облак када сн главу У залазећем сунашца сјају Над сињим морем љубазно дигне! Ево је, краљу! кликнуо Улин, Пес.ма јој кротка, ал врло тужна. В и н в е л а. Мој милосник, лаки ловац, Као горска гица прне, Па већ, ено, по литови Поу здано бије срне. Огари му морни дахКу Тетива но зраку зуји А планинска чиста река Роморкује, љупко струји. Слаби рогоз таласа се, Магла нагли преко брега . . . Неће ме ни запазитн Када станем украј њега! •Љубазно сам гледала ге Мспод раста поред Бране 6 ) Из богатог кад си лова Твом дому се враћ'о, дане! Ш и л р и к. Као летњи поветарац Слађани су твоји гласи. Ал већ звезда среће моје У туге се мору гаси. Ја већ нећу слушат' више .Бубак шапут свилне траве, Ни луцање сивог рида Ни соколе чело главе. Са Фингалом, славним краљем Далеко ћу у бој поћи, Али милом сенту своме Нећу више назад доћи, Да пошетам преко хума, Да поведем хрге евоје, Па с висина да те гледам По равници, чедо моје, Као лака јеленица Кад по мекој пођеш трави Чиста као месец благи Из таласа кад се јави! В и н в е л а. Хој Шилриче, милосниче, Врли друже од песама, Када бојак бити пођеш Свиснућу на хуму сама! На врхунцу голих стена, Као бели јањци да су Лаке срне мирно пасу, Не гиаше се више ветра, Нити звука од тетива К у гробу већ почива Добро момче, ловац био, Шго им негда трепет пио. Хој туђинче, и морнаре, Мог Шилрика поштедите, Не дирајте у мирисе Остављене руше вите! *) Девојка ведрога чела. з) Катул, галски: са1ћ-'ћиЈ1, очи бојева, Аи§ - е с1ег ЗсМасМ. з) Кронан, тужногласан, 4 ) Тиха, блага мелодија [женско ипге]. 5 ) Винвела, галски: ућ1п-1)ће111, женскиња мелодичног глаоа. 6 ) Река.

Ш и л р и к. Ако паднем на бојишту, Нек не тужи моја дика, Над пепелом ладног тела Биће мени споменика: Шака земље, камен мали Од ли гова што с' одвали. Ал у пркос вечне таме Сви векови знаће за ме, Е ловци ће вако рећи Који ће се туна стећн: „Добар војник овде лежи Ал слава му забележи Чисто име, што не гине, Већ пгго иде свих времена Од колена до колена!" Хој Вннвело, чедо бело, Кад ми у гроб падне тело, Кад ме праху смрт однесе У осами сети ме се! В и н в е л а. Сећаћу се вазда тебе Ако паднеш на бојишгу, Ал моји су боли гује Што нз срца крви иш гу. На ливади и на хуму Чекаћу ге сваког дана, А по брегу мора слана Остављена бедна овца Тражићу гроб лепог ловца. Па у вељем јаду своме Кад си дробне пустим сузе, Мој Шилриче, милосниче, Верно тебе сећаћу се!" лА ја се кнеза нашега сећам, Загрми владар шумнате Морве, Од чијег гњева дрхтаће вој. Ал већ те нема, јуначе мој! Једном на хуму сретох се с њиме, Сумор му пао на б.мздо лице Уздисајући у вељем јаду У неизмерној пустињи глувој. Ал сад га нема међ вуци моји Када се звекет штитова дигне. Па зашг' и кнеза Кармора града Па зашг' и њега смрги већ свлада? — Кронане, певче прошлих времена, Продужи песму, што си ју вио, Кадно се Шилрик из боја врати Но кад не беше Винвеле више. Наслонио се на суру стену, Па мислећ' да је Винвела жива, Опазио је како ли љупко По цветној ливади скакуће мома, Ал красна слика исчезну њена. Кад су се сунца нитоми зраци Са худе земље у небо дигли, Не беше више Винвеле дивне. Слушајте дакле Кронана певца. Песма му ј' кротка, ал врло гужна. Ш и л р и к. Крај лзвира хлађанога На врхунцу хума седим; Тавни леси суморно шуморе Мутни вали по доли роморе; У ритови трст се гиба Слано море вихар шиба. Срна се са хума слази Али добра ловца нема: Васиона сва задрема! Као перје врана што је Такове су мисли моје. . . . Дико моја, но руднни Ти ли се сад мени јављаш? По зраку ти власи лете, Из грудн ти дах се краде, А очи у мудрој глави Пуне суза, пуне росе За драганом твојим верним, Што га бурни ветри бију! Утешит' сам хтео тебе,

.Љубом сам те хтео звати, И у до.му оца мога Мирна теби стана даги. Ал гако ми худе душе Вечном гробу што се справља, На ливади, као зрачак Дика ми је шго се јавља, Као месец кад заходи У суморној непогоди. Са кршева и врлета Лаким кроком већ ево је, Већ беседи злато моје, Ал речи јој, али гласи Као лахор по таласи. В и н в е л а. Л>убазниче, милосниче, Дошао си зар из боја? А да где су браћа твоја? Ја сам чула, да си пао, Души мојој беше жао: Потоком сам сузе лила, Јадовала и тужила. Ш и л р и к. Јесте, дико, данче мио, Шилрик ти се твој вратио, Ал сам је из чете наше Друзи ми у боју паше; На бојишту ја сам, јао, Раке њима ископао! Ал зашто си, мили роде, На пустошу сама оде? Зашт' си еама, ружо вита, На врх хума ветровита? В и н в е л а. Остављена сама л,ежим У леденој својој кући У најлепшем своме добу Отишла сам вечном гробу; Са врелана миља мога Са отсута дуга твога Морало ми срце пући! Ш и л р и к. Па куда ћеш, лепо дете? Ево веће нестајете Као магла од холује! Сгани, душо, стани лане, Чуј ми јаде, сузе глени, Не одлази, света сени! И сада си тако дивна Ко још кад си жива била: Па не кидај корен жићу, Не кидај ми души крила! Када будем крај извира На врх хума ветровита, И ирирода сва задрема: Јави ми се, ружо вита! Као зрачак што се вигла, Као уздај у пустињи; Јави ми се усред дана Дај се чути сред гишина, Јави ми се из дубина Сађи ми се са висина!" Тако је Кронан у граду Селми Васцеле ноћи љубазно пев'о. Ал зора плану, а талас плави Заљуљао се од свежег зрака. И Фингал рече: дижите једра! . . И дуну ветар с оглавка свога И опазисмо град Инистону И трошне куле од Кариктуре. Невоља црна нала је свуда, Ватра стражарка светлила ј'само. Ал Морвенаца слављени краљу Прси бијаше у јаду своме И у вис диже сабљу си бојну. Тужним је оком игало глао И мутне вале дебелог мора. Дуга му коса на раме пала: Страшан је био у муку своме