Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

190

миру заповеда нам и Русија свагдашња заштитница наша, уверавајући и сад, да само у строгом одржавању мира можемо добпти наша права, пначе ће да нас напусти ако и најмање пореметимо тишину у земљи. Она хоће сама да сврши свој спор са султаном; ми се неморамо мешати у то, ни прстом да се недотичемо те ствари. Наше је само да гледамо како ће руска војска да уђе у султанову земљу и како ће да се бори за нас! Султан то тражи од нас, Русија нам препоручује то исто, и нама ништа друго не остаје него да их обоје слушамо, а и наше потребе захтевају то исто. Кажите самп, зар није лакше седити код куће у миру; него се крвавити с непријатељем у пољу, трпети глад и жеђ, трошити своју снагу, па можда и главу изгубити. Било је много и свакојаких реси међу нама о томе не слушајте их браћо! све су лажне: цар нема ништа противу нас, он неће поћи на нас, није њему до тога да с нама војује, кад се пустио у борбу с три најсилније царевине у Јевропи, њему за дело није до тога, а руски дар светује нас да останемо на миру: п будимо у миру! Молимо се Богу да нас благослови и дајмо Богу Божија, цару царево, спахији спахијско, а властима што је њихово; слушајмо наше старије п управљајмо спокојно земљом нашом. У томе и јест једина наша добит, то тражи дар, то жели покровитељ наш.“ После тога Милош је опширно говорпо о свима оним опасностима, које би могле доћи за Србију, у случају кад би се војна примакла њезиним границама. У унутрашњости биће свакојаких смутљиваца којп ће се старати да посеју семе побуне међу Србима, те да их увуку у ову војну. Њих не треба ништа слушати, него их предавати власти у руке, па било он Турчин, Србин пли странац. Све оне који немају пасоша предајте их суду, старији треба да уздржавају младеж од хајдуковања. да чување савеких п дуназских обала, као и за суву границу и унутрашње крајеве, одређени су нарочити кнезови. Сви кнезови у време војне, морају да напусте своје домаће ствари п послове око поља и ливада п шума, око воденица и кошева, па и своју трговину да оставе; онп морају у свако доба да се нађу у средини народа, п да гледају на кнеза, народни суд и окружне магистрате. Све оне који би реметили мир у земљи, обећао је Милош да ће их казнити без опроштаја.

„Ма ко био, говорио је он, прост човек из народа, кмет или кнез, свештеник, трговац или занадџија, једно село пили општина, цео округ или половина пашалука, па и цео пашалук: обе царевине помоћиће ми да казним бунтовнике и да сачувам мир у отаџбини. Ја ћу одржати своју реч; немојмо бити кдетвопреступници!“ (7) Скупштина

-