Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

191

се сатласила с Милошем и реши, да се један повереник пошље у главни руски логор да упита за савет, шта ће чинити у случају, ако босански паша буде непрестанце захтевао да се његова војска пропусти кроз Србију. Заједно с тим решено буде да се напише за Цариград просба на Диван, да се не жури са шиљањем нове војске у Србију, повазав опасности које се могу излећи одтуда, и дајући уверење да Руси неће нападати на српске градове, те да су за обрану ихову излишни удвојени гарнизони. Али то уверавање још више је замутило ову ствар, Порта је почела подозревати на Србе, као да су они у тајном споразумлењу с Русијом, и с тога пошље заповест паши босанском, да одма пошље поткреплење турским гарнизонима. у Србији. Милош је преко шпијуна дознао да та поткрепљења не превазилазе више од 10.000 људи, број којих још већма ће се смањити бегством војника, што у турској војсци најчешће бива. Милош се није више томе противио. Абдул Реим шиљући војску у Србију одреди јој за начелника Али-бега Видајића заклетог душмана Срба, а нарочито Милоша; њега су и сами Турци прозвали пијаницом, који се одликовао зверском ћуди и свирепим карактером. Српски кнез захтевао је да турска поткрепљења улазе у Србију у малим гомилама, јер иначе није добар стајао да ће народ остати на миру. Та његова приметба. буде примљена. Турди буду послати у Београд на лађама доле низа Саву, с налогом да 200 људи оставе у Шапшу. Кад су изишли на обалу београдску, српска је војска пребројала све солдате који су ушли у град: број је био мањи од 800 људи тако, да у град није ушло више од 1000 људи, остало је све побегло, При свем том што је дошавша помоћ Турцима била малена, но и ње је било доста ла београдски Турци побесне, почели су хришћане гонити: трговачки саобраћај није био без опасности, и млоге српске породице одселе се у внутреност, а неке и у Аустрију. Видајић је први давао примере гонењу хришћана. Он је вазда пред народом псовао и грдио Милоша п његову породицу. Једном добив лажно извешће да је Милош у околини Београда, у Остружници, пође из града с једном гомилом својих људи, под изговором да се мало прође, и дошав у Остружницу, пође тражити Милоша у свима кућама, понашајући се према сељанима веома сурово, и сукобив се с једним младим, пандуром рођаком онДашњег свештеника, који је по своме звању морао да носи оружје, запшта га, по каквом праву он као раја, сме да поси оружје. Пошто су се ту мало споречкали, пандур буде убијен, а његов стриц морао је још да плати откуп његовим убијцама.

Међутим у близини западних граница Србије, на Орловом пољу,