Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

289 на шта се они спремају, он их је молио да одустану од своје намере, Али још нису били умукли гласови захтевајући, да књаз не иде у Цариград, кад гомила људи незадовољних Симићем приближи се узвишеном месту, на коме је седио Милош, опкољен најближим лицима, у броју којих је био и Симић, и одјекну речи, које изговори Даниловић: „Добро, господару! али злочинци, што су око тебе“...... Симић пребледи; Милош пак изненада отргнут од разговора о путовању у Цариград, и чувши речи капетанове, повиси свој говор и њиме приклопи говор капетанов, неостављајући пређашњи предмет разговора. Они, који су мрзили на Симића, гомплали су се око књаза, старали се да изнова одпочну своју беседу, но Милош им непрестано сметао и погледом давао на знање, да умукну. Изјава народње мржње, противу заверника коју задржа сам књаз, наравно, није уништила ту мржњу и она се вазда могла распламтити како би се прва прилика појавила. ("5

Пре нег што ће бити распуштена скупштина неки скупштинари замоле књаза Милоша, да им допусти, да му изјаве своја осећања љубави п оданости, за учињене толике услуге отачаству, и да обележе те заслуге неким свечаним знаком. Милош то одложи за други дан. На годину дана пређе СОретенске скупштине, на Фебруарској скупштини било је решено, да се поднесе Милошу на дар за заслуге златна сабља окићена драгим камењем и златна чаша. По слици, коју је нацртао Гашпаровић (онај исти који је 1880 год. за неколико сахати снимио копију од мапе српских граница, коју су напртали било руски инџинири), ове су обе ствари биле наручене у Бечу. На канији од сабље, скупоценим камењем биле су уписане ове речи: „Своме књазу Милошу Обреновићу благодарна Орбија.“ Оба ова поклона, била су стављена на гледање, како се скупила скупштина, у зданију великога суда. Тамо је била прочитана и одобрена, адреса, коју је требало с овим даровима поднети књазу. Фебруара 4 беше пзвршен овај обред на ономе месту, на ком се кроз два дана скупљала скупштина. Ономе месту, на ком је седио књаз Милош, а около стојала огромна гомила народа, приступе највећи српски чиновници, а међу њима Милета Радојковић, и поднесу му на јастуку од кадифе сабљу, чашу пуну вина, хљеб и со. За тим би прочитана адреса: „Ваше Височество, милостивјејши господару! Прими смо јуче из руку вашег височества устав Ењажевства, Србије, којим се правитељство наше установљава, а у ком стоје и права свакота Србина, Сада видимо да се мера благостања нашег преиспуњује. Што је храбром мишицом вашом и ва-