Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

290

шим дугим трудовима основано, то се мудрим и благотворним вашим установлењима сада диже и утврђује. Тако је саграђена велика бина, општих права српскога народа. ХатишериФи султански јесу дело неограниченог царског благоутробија пи милосрдија једнога и покровитељство другога пара. Но зданије узајамнога права српскога, само је чедо вашег отачаствољубља, вашег правдољубља, ваше благодетелности, вашега ума, п ваших трудова, књаже и господару Милоше! Ми сад још и пе знамо претсказати, како ће се зданије ово по времену распространити, колика ли ће полза од њега по Србију произаћи; но то знамо сви п разумевамо, да су нам слобода личности, безбедност имања и умереност данка, које сте нам јуче завели највеће благодејање, које је преблаги Бог могао излити преко вас на народ српски. Ми благодаримо за сва ова благодејања, која је творац преко вас на нас излио, благодаримо свиколици прво њему, па премилостивим царевима, а вас књаже молимо сви, и мали и велики, и у име наше и у име свега народа српскога у отоманском царству, с коленоприклонењем да само погледате на наша лица, пак ћете се уверити колика благодарност све нас обухвата. Ми не знамо речма изјавити те благодарности, но то знамо, да се сви, од најмањег до највећег у њој топимо, пи да ће нас иста благодарност на веки питати и руководати у дужностима синовнога послушања и искрене преданости и непоколебиме верности к вама, књаже! к вашему насљеднику и 5 свој светлој вашој фамилији. Колико год су срца свију нас до сада куцала, за корист вашу и њихну, толико ће не избројено пута више куцати она од сад за славу п част вашу и њихну. Сматрајте књаже! у свима нама и у свему народу српском синове верне, верне и послушне! а, ако има ишто човеку свето на свету, п, ако му има ишто вечно, то знајте, да ми за најсветију и највечвију дужност нашу држимо бити п словом п делом вама благодарни! И, што нас је све до једнога највећма жао то је, што у простоти ума, језика и пера не знамо изразпти те наше благодарности; што нам простота ума, језика пи пера не допушта изразити, то нека вам пакнади символ наших чуствовања, с којима сви опште народно подносимо Вашему Височеству три уздарја: со пи хљеб, за со пхљеб, којим сте гостољубиво искупљивали и ранили и наше и туђе робље из ропства; сабљу за сабљу, којом сте Србију бранили; и чашу за чашу спасења и благостојања, којим сте нас јуче напојили. Примите милостивјејши господару и књаже, с оним усрдијем, с којим вам их ми подносимо; со пи хљеб једите за со, коју сте дали изкупљеноме нашем робљу; сабљу пашште п за даљу обрану рода свога; а чашу