Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

291

испите ток наше благодарности онако, као што нас ви поште срећом премилог нам отачаства Србије! као што питају со и лебац душу ч0вечију п тело, тако нек се пита душа ваша нашом верношћу и готовошћу к свакој услуги вама п вашима. Као што засењава очи људске камење, којим је сабља одбране обасута, тако да засењава одбрана којом сте ви господару Милоше! бранили род и отачаство своје, очи свију одбранитеља осталих народа. А, као што је тврдо камење, којим су сабља и чаша посуте, и као што оно ни од зуба времена, ни од удара људског не страда, тако тврдо да буде зданије које сте ви јуче подигли! као што краси символ наше благодарности рог изобиља, тако да прате свака срећа и свако изобиље вас, књаже! и сав светли дом ваш, и до најпознијих, и онолико година, колико капљица може стати у исту чашу. Како што се со и хљеб милују, тако и ми узајмно да се љубимо! а, као што се у чаши овој не раздваја капља од капље, тако да се не раздвајамо и ми од вас и од вашег светлог дома, ни ви ни ваш светли дом од нас на веки!“ Милош узме, одломи парче леба, умочи у со, поједе, отпије вина, и изговори депутирпима благодарну беседу, у којој између осталога вели: „Ми сви можемо грешити, и ја први, може бити, учинио сам много погрешака, могу још учинити; али су моје намере биле свагда чисте и управљене на благостање отачаства и свагда ће такве бити. Нека се лебац, који ја једем, и вино, које ја пијем, преокрене за мене у отров, ако ја игда хотимично нарушим обвезаности, које на мене налаже мој положај!“ Одговор Милошев би предусретнут општим усхићењем; Милоша подигну на руке п однесу у дворац.

Тог истога дана у скупштини су раздати печатани табаци, с напечатаним на њима имена првих 16 советника и 6 попечитеља српских: советници су титулирани „превосходитедни“, а председник Совета и попечитељи „високопревосходителни.“ За попечитеље бише постављени: Аврам Петронијевић — иностраних дела, Димитрије Давидовић — унутрашњих дела, Тома Вучић — војничких дела, Алекса, Симић — Финанције, Тенка Стефановић —, народне просвете и Лазар Тодоровић — правде. Књажевска канцеларија доби пме — државна канцеларија, и писари у истој бише названи — државни секретари. ('5") Да би таким сјајним титулама одговарала и спољашност би одређена и униформа. Најсрдачније се заузму око тога после Срби, који се доселили из Маџарске у кнежевину: до тог времена само они једни нису носили народње одело, због тога их називаху „швабама“; сада су на њих налдичили и сви остали чиновници. У томе обзиру имало је доста ведики утицај угледање на Влашку, где је