Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

292

за време управе руског губернатора графа Палена, била уведена за чиновнике руска униформа. Српски чиновници нису хтели да изостану од својих суседа, па чак измисле (угледајући се на Русе) војничке чинове, који одговарају грађанским дужностима, усвоивши за. људе војничке струке хаљине од чохе отворено-плаве боје са црвеним пришивкама и златним дугметима, а за чиновнике грађанске струке одело кестенове боје, са колпром од кадиФе љубичасте боје, с отвореним црвеним крајевима; осим овог п једни сум други носили шпаде. Што се тиче војничких титула, оне су раздаване свима чиновницима.

Право раздавати чинове припадало је књазу. Тако се разкошеппри чиновничко частољубље, да се деси те Милош раздаде тако много титула и толико људи постави полковницима, мајорима, капетанима итд. да бл толики број дејствителних чиновника био довољан за државу неколико пута већу, но што је била Србија. Како стим чиновима није пшла никаква нарочита плата, онда такав лаки начин задовољити частољубце није наплазио ни на какве препоне, нити је обтерећивао народну касу; али то опет проузрокује страшну збрву у званичним пословима: често је титулирани капетан, по своме званичном послу, заповедао мајору или полковнику. Грађански пак чиновници сурвају Србију у другу несрећу: они се опколе секретарима, аргиварима, помоћницима и једних и другит, канцеларским слугама итд. писмено деловођење нарасте у висину и почне пунити архиве српских званичних места небројеним гомилама безкористних рпа артије. Милош се није противио ни тој чиновничкој зарази. Пређе није било потребно Милошу за управу над делом Србијом више од пет секретара, па и они су радили само до подне. Сада постане шест министара с њиховим канцеларијама; такве писте канцеларије заведу и овружни начелници. Како је административна струка сасвим зависила. од совета, Милош и није могао да се одупре свој тој навали безкористног мовоувођења. Сам Совет није потпуно одговарао својим дужностима; његове седнице нису допрпносиле никакве стварне користи земљи п често су пролазиде у безконачним препиркама пи личним зађевицама. Сами одношаји власти, разаичних струка, које не гледећи на то, што су у уставу тачно биле разграничене, у стварма у животу изукрштају се п заплету: час је књаз бпо представник законодавне власти, а државни Совет постајао власт извршна; час је испадало сасвим напротив. Равдични попечитељи мешали се у послове различних струка; имајући под својом влашћу мноштво различних подчињених, нису знали на шта да их употребе, па су летили у новоувођења. Често они, који су заповедали, нису знали, шта преду-