Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

294

дипломатима, с тога се Милош и надао, да ће он умети боље, него-ли ико други ту ствар разјаснити Порти и руском посланству, ако они учине какво год питање. Но није се требало ни с ким објашњавати. У Цариграду већ су дознали шта се догодило у Србији, ито су дознали двојаким путем: Преко аустријске владе и из српских новина. Аустрија је прва ударила на ларму. Унутрашња самосталност Србије сасвим је подроњавала њезине намишљаје, што се тиче северних области Турске. Овлоп самосталне управе у Србији бацао ју је у коловрт да се непојаве тражње таквог истог склопа у њезиним сопственим јужним областима. Држећи се верно, једном за свагда усвојеног начела, да не допушта у своме комшилуку никакве слободне установе, Аустрија је сматрала да јој је дужност, да се умеша у плтање о уставу, у Србији. Она пошље званично захтевање Милошу, и у исто доба молбу Русији и Порти, да се уништи српски устав, да. се утули још у почетку та варница, која је по њезпним речма, могла запалити читав пожар и побунити суседне са Србијом области. Руско министарство иностраних дела прими на знање аустријску објаву и реши се да пошље у Орбију свога агента, који би могао на месту да испита узроке, који су изазвали овакав преврат у Србији. Порта, којој је по ослобођењу Србије било све једпо, ма каква у њој блла управа, и опет је бпла рада да се умеша у унутрашње српске послове, и то тим пре, што су јој Аустрија и Русија доказивале, да је неопходно потребно да се умеша. Ђерман је писао Милошу, да се Порта и Русија страшно једе се на нови устав п показују своје незадовољство противу књаза, који је допустио, да се он изда. „Селопила се у Србији партаја — говораху у Цариграду српским посланицима, — која, бог би је знао, чије је и какве је теорије прикупила и написала, па приморала књаза да се на исте подпише, а такве теорије не може трпитн ниједан двор, ког се срдачно тичу интереси Србије“. Порта како је добила извештај од београдског паше о српском уставу, обрати се Милошу с питањем да јој објасни, какве су то промене, које он учиних у управи изахте, да сеуништи устав, који се не подудара са основнима законима царевине, нити са склопом управе у другим њеним областима, па ни са уговорима, који постоје између Порте п Аустрије, инајзад, које се неподударају ни с политичким, друштвеним и административним стањем саме Србије. Милошу је добро дошло, да због мешања три државе уништи устав. Но сада се повратити у пређашње стање ствари, већ више није се могло. Милош не уништи совет и попечитеље, но им одузме — заповешћу од 17, Марта — оно значењн, које имађаху по уставу. Но совет који изгуби своју снагу и опет оста у народу