Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

295

под пменом државни совет. Чиновници, који су већ почели да раде, већином остану на својим местима, но готово безпослени, а то је још више обтерећивало њихове одношаје према књазу и народу. Сада, непријатељи Милошеви похитају, да се користе тим расположењем и на све стране трубише, да је Милош погазио задату заклетву 1Е7)

Највећма пострада писац устава, Димитрије Давидовић, али не због дела, које је написао, већ због прекомерног хвалисања устава, књаза и народа, у свакоме броју новина, које издаваше, а тиме изношане на видик европском новинарству тајне побуде догађаја, који се догодише у Србији. Да су шкодљиве такве похвале, које се сипаху у „Српским новинама јавио је књазу Милошу Ђерман из Цариграда. У сљед овога још 14 Марта добије Давидовић писмени прекор од књаза, што пише у новинама о свему, шта се год ради у Србији, што печата све наредбе нових управника, што опширно јавља 0 њиховој радњи п тиме показује, да је и сам био са онима, који су желили устав: из свега се овога види, било је речено у томе акту, да сте га ви млого желили и били у сагласију, премда и научним начином, са, онима, који су желили конституцију; а потоме и печатате у вашим новинама без проматрања свакојака дела.“ Марта 16 изађе нова заповест, којом се одувимље од Давидовића уређивање новина и забрањује му се да у њима пише; новине бише предате Исаиловићу да издаје и уређује. За тим би и заповеђено да се сви комади устава покупе по Србији п да се запечате заједно са нераспроданим комадима. Таквим начином први устав српски проживи тек месец и по дана. (""")

Како су ипак Орбији били потребни закони, месеца Априла, Милош, живећи у Пожаревцу, одреди нову комисију, да склопи нови устав. Чланови те комисије бејаху: Аврам Петронијевић, Јокса Милосављевић, Алекса Симић, Ђорђе Протић, Јаков Живановић и деловођа Радичевић. Та комисија на брзу руку нацрта, пројект новога, устава и Милош га пошље у Цариград с Тодором Хербезвом, који је и пређе био у саобраћају с руским дипломатима, и добро је: говорпо руски и турски, а Герману је заповедио да се врати у Србију Хербез јави Милошу из Цариграда, да је цар заштитник поставио барона Рикмана, ђенералнога кензула у Влашкој, за комесара у Србију, где ће уделовати у питању око устава, и јави да 0 последњем неможе бити никакога преговора у Цариграду, догод се Рикман не позабави у Србији, и непошље своје мишлење о томе питању у Петроград. Ув то доби Милош од порте нов позив, у коме га позиваху да сам дође у Цариград. и јави се пред султана. Милош том при-