Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

302

то су чули и моји другови: дуго ће бити да све причам“ Тада ће Милош рећи: „Мени Рикман вели, ла си ти добро говорио, и да ти разумеш послове, па зато све што сис њим говорио на пиши овде“. Милош сам даде Живановићу перо и хартију, и натера га да недангуби, него да одмах пише. Живановић узе пи у кратко написа „Устав књажевства Сербије“. Глава прва: опредељај Србије; глава друга знаци којима се разликује Србија; глава трећа — владаоц Србије; глава четврта — унутрашња управа Србије, део први — совет, ваконодавно тело, део други — совет, законо извршно тело, подељено на дирекције, под којима стоје одговорне власти политичке, економне, судске, школске, како окружне, тако и среске, по степенима; глава пета — општа права лична и пмовна; глава шеста — дрква; глава седма — народна скупштина. „Док сам ја то ређао, вели Жлвановић, књаз је изјављивао радост пред старешинама, што је барон дозволио да се напише устав, веома задовољан са многим мојим мислима, и желио је да се прекине свако незадовољство. Све су се старешине томе обрадовале“. По Кивановићевом нацрту би склопљен проект новога устава, на коме су радили Живановић п Паун Јанковић; осим тога Давидовић је по предлогу Живановићевом написао једну главу о народној скупштини. Тај проект би поднешен Рикману. „Барон лако приста с нама, вели „Кивановић, на све осим оне главе у којој се говораше о опредељају Србије и њених разликујућих знацима, о владаоцу п о народној скупштини, о којој рече, да нема никака настављења. Књаз и старешине дизале су глас до небеса, доказујући, да се то никога не тиче што ће у устав ући и оне главе у којима се говори о опредељају Србије и њезиноме владаоцу: без скупштине грба и барјака, говораху они неможе бити ни устава. О скупштини говораху да су је имали још, док су и под турцима били, говораху. да је она вечита народна установа, а о барјаку су говориди да и жене, када иду на реку да перу рубље, праве барјаке од махрама. После дуге препирке барон приста, да се те главе о којима је било спора напишу на посе на једном листу кога се он обећа да ће поднети царском министарству да размотри. Уз то барон је захтевао да се име државнога совета замени „управитељним,“ а „Народни суд“ да се зове „великим судом“ п да значи оно исто што и апелациони.

Тим се сврши званична порука Рикманова, Милош посла по њему кратко писмо Несељроди, у коме му јављаше о сретном свршетку својих преговора са бароном, о току којих ће га много опширније сам барон известити, остављаше сав посао на свима познату милост царску, и јављаше му да полази у Цариград да се пријави султану.