Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

807

ништву и сами Срби, који су пратили својега књаза. Кад их је само једном саслушао мали руски атент, они су већ одмах добили вољу да се туже на Милоша, па и не сакриваху своје мисли о њему, ни од руског посланика. „Док се Милош бавио у Дарпграду, десиле су се биле две прилике, од којих је једна могла дићи на њега Турке, а друга увредити српске старешине. Прва је прилика сведочила да Милош не уме да се уздржи, друга се оснивала само на гласовима, које су радо проносили непријатељи Милошеви. Турци се узбунише што је Милош купио две Черкескиње, па их покрстио, и дао им имена Аница п Даница, чим је он увредио мусломанску веру у боравишту њеног главног заштитника. Мрвост српских старешина распири глас, као да је бајаги Милош науман да купи од Порте ферман, којим се објављује, да су све старешине поглавити бунтовници, којим се дозвољава Милошу да их може казнити. Доцније непријатељи Милошеви приписиваху Авраму Петронијевићу, да њему служи на част, што је препречио оне жалосне последице које би могле изаћи из оба случаја. Као да је бајаги Петронијевић утишао гњев Турака што је Милош покрстио Черкескиње, и да је он био главна препрека, што Милош не купи ферман за који бејаше вољан да даде око 700.000 гроша. ('"").

На крају Октобра, кад је већ била увелико јесен, Милош замоли да му се дозволи, да се може повратити кући. Би одређена, аудијенција, кад ће се Милош растати с Цариградом и султаном, који и том приликом потврди своју милостиву наклоност српском књазу, његовој породици и српскоме народу. Тада Махмуд дарова, Милошу звезду, окићену брилијантима, да је даде књагињи Љубици, и 22 ордена оним српским старешинама које одбере сам Милош, а у томе броју бејаху и 4 дивно окићена ордена синовима и браћи Милошевој. Но или нехатно, или хотимице Милош није уврстио у број тих људи који ће добити ордене, Тому Вучића Перишића, Већ у Новемрбу вратио се милош у Орбију, и његово путовање дало је обилату грађу за српске новине. Пут Милошев у Цариград, различно је упливисао на књаза, старешине, и народ. Милош се лично уверио какав значај има звање српскога књаза, и имајући пред очима унутрашњи склоп турске царевине, коме би требало да одговора управа засебним областима, он се још боље утврдио у тој мисли, да У Србији треба. да је така управа која ће стајати у рукама једнога човека. Народна маса, обрадована, што се књаз после толиког путовања, сретно повратио у отаџбину, пожури се из свију округа из великих вароша, да му излије радосна своја осећања, не само са тржественим