Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

209

Кад је се Милош променио лично, он је гледао да промени и своје друштвене одношаје; он нехтеде више учествовати ни уједном трговачком предузећу; уништи монопол на продају солт, која је доношена из Влашке и Молдавске. Огромно његово имање које је имао у различним окрузима у Србији, и које су пре морали обрађивати местни становници, под тим изговором, што књаз мора да издржава врло многе људе који служе у служби државној; сада та имања бише раздана пли селским општинама. или људима који су му најоданији били. Како зборник закона небијаше још готов а међутим се у народу показа. страст за парничењем, то Милош установи да ниједно дело пе дође на преглед окружних судова, пре него га кметови претресу и да свави онај којп би хтео да „апелира“, мора најпре ставити залогу равну судским трошковима по томе делу. А како у Србији није још било баштинских књига, то Милош заповеди да се код свакога суда заведу таке књиге, у које би се уносиле погодбе о зајмовима, што је дало повода да постану залоге на непокретна добра. Чиновници већ нису били премештани и терани по ћеФу ; то је само било по тужби или одлуки врховнога суда, у који се Милош није мешао. Такође и оним чиновницима који се уклоне из службе би одређена пензија. Буде обраћена пажња и на развиће производних сила у земљи. Још пре но што · ће Милош отићи у Цариград, он је позвао саксонскога минералнога, барона Хердера да испита српско земљиште. Хердер је био син знаменитог Философа и обишао је значајни део Србије, баш онда кад је се Милош спремао да иде у престолницу султанову. Милош, даби подигао српску трговину, особито са- Маџарском и Аустријом, стави на, расположење првим београдским трговцима знаљну суму новаца, која, би се издавала ониха, који би хтели да узму у зајам са малим интересом. Браћи Херман, његовим банкерима, би заповеђено да отворе кредит код аустријских трговачких кућа у Бечу, Пешти и Тријесту, за оне Орбе, који су већ били мало познати у трговачком свету. Због тога не само Београд но и друге српске вароши подигоше се у трговачком обзиру. Београд је био стављен у искључан положај, и по самоме своме положају: он је имао особитог управитеља Јефрема, Обреновића, трговачки и полицајни суд. У војничком обзпру Милош је поделио Србију на четири главна начелништва (сердарства). Једно се звало дринско и савско, штаб је његов био у вароши Шапцу; друго —— дунавско итимочко са главним станом у Неготину; треће моравско са главном вароши Алексинцем, и четврто шумандинско са, станом у Крагујевцу. За главне старешине ових округа буду постављени војнички команданти, чина полковничког, са годишњом платом