Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

815

Милош је послао у Београд по конзула своја кола. Антон Михановић дајући књазу своје пуномоћије говорио је оваку беседу хрватским наречијем: „Пресветли књаже! преславни господару! Назначен, по милости цесара и краља, мога пресветлога господара, за конзула у овдашњој славној држави, ја сам веома желио да добијем част да са највећим поштовањем предам Вашој Светлости берат султана, писмо великога везира, и писмо најсветлијега кнеза Метернихаи г. Штпрмера, а тако да се са највећим поштовањем поклоним Вашем Светлом лицу. Уверавам Вашу Светлост да би велика срећа за ме била, а моме цару господару веома пријатно било, кад би ви, преславни ењаже, установом овога конзулства, видили нов знак царског поштовања, с којим он вазда прима Ваше дружевно и правдољубиво суседство. И одиста, свагда је главна и јединита жеља мога, пресветлога императора била та, да узајмни договори и услови мира, како до сад тако и од сада остану свети, да на основу њихову сваки интереси обе саплемене земље цветају у средини непрестанога мира, поретка и изобиља. Но кад ми је пало у част, да уверим Вашу Светлост у тој истинској царској жељи, и да се трудим, колико ми силе дозволиле буду да потврдим то, онда ми дозволите пресветли господару мој, да Вам искрено, по нашем кажем: ја сам Хрват и радујем се и охолим се тиме, што сам постављен за првог царског конзула у средини тога храброга народа, пи у ону славну земљу које је крв, језик и слава мени сродно, и код јединитог нашега књаза, Илирскога племена.“ ("7")

Таким начином Аустрија је се користила прва том приликом да може имати свога конзула у Србији, и послала је тамо човека који би могао доказати не само како његов господар поштује српскога књаза, већ како је и његов народ једнога племена са српским народом. Аустрија као држава, у којој се врше сви званични послови на немачком језику ипак није послала у Београд ни Немца ни Италијанца, ни Маџара већ Јужног славенина. Друга држава, које политичке свезе са Србијом бејаху претежније од аустријских, још једнако није имала свога сталнога преставника у Београду, а агенти, које је она од времена на време слала, бејаху махом туђинскога порекла. Другови су Милошеви говорили, да он није био узрок тога, што Русија, није имала свога конзула у Београду: он је још за време своје преписке са бароном Строгановим молио, да му се пошље руски агенат; но његова жеља не беше испуњена и руски кабинет дознавао је о томе шта се радипо Орбији или преко свога посланика у Цариграду, или преко свога конзула у Букурешту, и што је још црње — по