Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

317

томе „базису“ испрва је се говорило о Совету, затим о унутрашњој управи, па онда о Финансији, па онда о правосуђу, и најзадо просвети, с тим предлогом, да она заједно са штампаром буде подчињена свештенству. Узгред бејаше поменуто да политички део не може ући у устав, него само административни: о скупштини ни речи. Ево га тај базис од речи до речи:

„Царски двор прави подпуну разлику између оба дела, из којих се састоји пројект устава; између дела политичког п дела административног. Што се тиче првога дела, министарство је нашло за сходно да га одбаци сасвим, јер су повластице, које у том одношају има Србија, довољно утврђене трактатима и Ферманима портиним, па дакле није потребе да се изнова потврђује уставом, који се тиче унутрашње управе. И по томе је воља министарства да се пројект ограничи само на установе, које се тичу цигло административног дела. Царско министарство на томе основноме принципу (начелу) написало је оваки основ по коме ће се саставити и пројект устава: 1). Совет управе: определити његов склопи обвезе икруг радње његових чланова. 2). Унутрашња управа: изложити број и величину округа, определити обвезе начелника (пуковника и капетана), који ће управљати окрузима; обедежити међе њихове власти над местним становницима, побринути се у колико се може, да се набаве средства, која ће осигурати становнике од сваких злоупотреба од стране власти, које су вад њима постављене. 3). Финансија: определити тачно стање годишњих прихода ни трошкова у управи, а тако исто и суму новаца који се дају на издржавање књаза п његове фамилије; изложити сваковрсне приходе, определити суму порезе, која да се разреже правично, а сагласно са земаљским обичајима, тако да не буде тешко онима који плаћају; определити разлику пзмеђу опште и личне сопствености, определити како ће се управљати земаљским приходима, и како ће се по закону користовати општинском имаовином; право сопствености, да се не опредељује другаче већ не рушењем никаквих права, ни обичаја. који је дотле трајао; најтачније ујамчити, да ни један Србин није дужан ни у каквом случају, никакој земаљској власти давати порез природним производима пили одрађивањем изузимајући обдржавање друмова, грађења мостова и општинских зграда; да никакав други њихов лични труд, па ни на правитељствене потребе, несме ненаплаћен остати; најзад узаконити основна начела слободне трговине, коју је Формално прогласила Акерманска конвенција, пи побринути се о срествима,. којима ће се становницима земље ујамчити користовање слободном трговином и охрана од свакојаких монопола. 4). Правосуђе: определити круг

СРБИЈА И РУСИЈА. 21