Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

918

радње судова различних степена по обичном земаљском закону, но сагласно са општом организацијом; постарати се да се напише грађански и кривични законик, п устав о суђењу основан на обичајима српским. 5). Богослужење п народна просвета: старати се да се одржи грчка православна црква, настојавати да се она не повреди као владајућа вера; управу над школама подвргнути надзору превенских власти, а тако исто п дензуру п земаљску печатњу; подићи болнице и друге заводе на општу корист, као што је већ зато ударила основ Акерманска конвенција.

„Така су општа начела која по зрелом „расужденију“ даје царско министарство пи која ће моћи поднети за основу срџскоме уставу“.

Није тешко определити зпачај тога „базиса“: руско министарство желело је да огради Српски народ од сваких новоувођења, која. бп пшла у рачун само властима, под увлачења туђинштине, која се неби слагала, са. народним обичајима; при том старало се да збрпше оне остатке турског господарства, којп су још издисалп то под видом кулука, то под видом не одговорне власти местних чиновника; најзад пзгледаше као да се старало да свеже нови устав унутрашње управе у Србији са својим пређашњим договорпма с Портом. Накратко рећи, „базе“ не само да није рушпо права која је Србија задобпла, не само што је под своје закриље узимао интересе народне, но није противуречло чланцима који томе одговарају у Фебруарском уставу; зато је он најпоузданије отклонио новоувођења, која је хтео унети Давидовић у српски живот; а тако исто подкопавао је наде Милошеве, које се тичу големог развића п опредељаја политичких права како Србије, тако п њега самога кад се упореди са хатишерифима, пи може бити, унеколико га је вређао својом формом. Ово се види и из даљих речи Живановићевих. „Задивљен тим књаз наппса Герману, да сам лично дође у Србију пода да потанко извешће о тој ствари, Герман дође у Пожаревац п рече књазу, да је цар заштитник незадовољан и књазем и бароном Рикманом због њихових неумесних објаснења у Пожаревцу. Цар неће никакав устав да даде Србији, о чему је настојавао испрва и барон Рикман. Но сад, кад се очито види да је то књазу немило, цар господар држи да је потребно да допусти да се напише земљи устав, како се неби могло рећи, да цар неће да је у Србији ред по он немисли да да онакав устав, вакав је написан био пређе, п на који је бпо пристао барон Рикман, већ он хоће устав на овоме базпсу, који се слаже са хатишерифом. Књаз на то рече: „дакле устав у коме се ништа не збори о грбу п барјаку Србије, па ни о народним скупштипамар А, јели такор одкуд ти то Германе знаш» Јели ти