Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

919

што о томе говорио барон Рикманр“ — Он ми није ништа говорио одговори Герман, но ми је дао само ево овај лист, да вам га предам, те да по њему напишете устав; све остало мени су казивали остали Руси који живе у Букарешту“. „Шта ћемо сад да радимо, мој Германе2“ — питао је књаз. „Ви сте сами криви, говорио је Герман; зашто се нисте покорили Рикману, кад вам је он казао, да остане. по староме, и да се устав уништи; ви сте сами ватрено настојавади на томе да се устав напише“. — „Нисам знао шта ћу и како ћу, па сам зато тако и урадио; но што би би, али шта ћемо сада да радимо2г“ питао је књаз. „Ја мислим рече Герман, ништа друго, до оно, што смо требали онда да урадимо, Пишите Несељроду, да сте тек сад увидели како је спасоносан она савет, који вам је дао заштитнички двор прекобарона Рикмана; пишите да сте се манули те жеље да пишете устав, и да ће те управљати бев устава.“ — Тада књаз, кога речи Германове поколебаше, заповеди мени, да напишем тако писмо г. Несељроду. Ја приметих књазу, да ја неделим мишлење са Германом. „А како ти о томе мислишР«“ запита ме он. Ја му одговорих: „ми треба да смо доследни, и кад смо онда били за устав, када је Рикман био против њега; то још много мање можемо бити против устава сад, када нам

га одобрава заштитнички двор.“ — „Па шта ћемо да радимо говораше књаз: зар да пишем устав без чланка о скупштини п других чланавар“ — Ја не знам у овај мах све, што ћемо да радимо; но

тако писмо, као што хоће Герман, не треба никако да пишемо.“ Сад они обојица дрекну на ме: „а, ето од куда бивају код нас све смутње ! Од куда лити учевни људи црпе своје мислиг Давидовић нас упропасти својим измишљотинама, а гле сад, п овај хоће то исто, а овамо није ништа до прост писарчић, који само треба да пише оно што му се заповеди. Док су писари слушали књаза, дотле је и било Добро, дотле је и милостиви пар — заштитник био задовољан и са Ењазом и са пословима; но од како стадоше ти брзоплети „расуждавати,“ од то доба све црњеи горе! „А ти додаде књаз, да си одмах написао онако писмо: од моје стране, а не од твоје.“ Сетих се речи барона Рикмана, узех на ум да ме није нико позвао за учитеља, п да одиста нисам ништа друго него писар, који мора да врши заповести књажеве, с тога устанем, и одем у канцеларију где сам и на· писао онако писмо.“ Зашто се баш управо тако одма Милошмануо мислио уставу, може сву неколико видити из података, које приопштава Кунибер о пошиљању руског „базиса“ за устав. Руска влада, није хтела ни да се

215