Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

920

покаже, као да жели да се меша у унутрашње послове у Србији; с тога и сам „базис“ би послан само као савет, кога су непрестане молбе Милошеве изазвале. Но из тих савета Милош је видео да Русија дели управу Србије између њега л чланова совета, према којима је он био као први међу једнакима. Познавајући боље, од свију руских дипломата, како су према њему разположене старешине, он није могао а да не предвиди да ће оне пре плп после узети превагу над њим, тим више што о народној скупштини, која би могла блти не само посредник, већ и судија између књаза п советника, није било ни речи у руском пројекту. Такав положај књаза бпла би така промена, која. би пз корена преобразила живот Србије; јер више од 20 година СОрбија је расла и развијала се под искључном влашћу Милошевом. Од стране руске дипломатије била је несмотрена погрешка то, што је уклонила народну скупштину од послова, јер то је противуречило свима историјским предањима и обпчајима српскога народа. Но та погрешка беше изазвана једно због потраживања унутрашњих непријатеља Милошевих, који су се бринули само за се, и своји џеп; а с друге стране можемо је растумачити још и оним карактером, који је руска политика добила од времена Бечкога конгреса, кад је само служила за охрану туђег спокојства, п стрепећи пред сваким појавом народнога удела у управу, па ма то било у којој му драго земљи. У то време, та погрешка сведочила је, како је кратког вида била руска политика: Кад је пмала више вере у Совет, који беше састављен из неколико чланова, који се никако немењаху и који бејаху постављени за дела живота, него у књаза, који се више или мање ослањаше на народну наклоност, онда каквим је јемством осигуравала себе п Србију у томе, да п они саможивци које је онда заштићавала, неће покпидатп своје свезе и с њом, као п са Мплошем, којима је се тако псто лако одрећи руске заштите, као што им је лако било ступати у свезу са Турском, па чак п са Аустријом> Руска дипломатија замахпвала је мачем оштрим с обадве стране, и не прође пет година, па јој тај исти мач зададе дубоке ране. ("")

Милош неприми руски „базис,“ шта више одрече се и од устава. Разуме се, да му то непријатељи нису ставили у заслугу, а међу тим број њихов непрестано је растао. У почетку 1887 године Милош се завади са Аврамом Отојковићем, који је пмао чувену титулу силистара т. ј. хазнадара књаза Милоша. И ако је доспео до таког звања, он изнајпре није ништа друго бпо, до само први слуга Милошев, а због читавог реда услуга, које је он указао своме господару, задобио је његово пуно поверење. У таком његовом положају