Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

922

да може ступати у одношаје са иностраним државама, не тражећи да му то особитом одредбом допусти Порта. Та пажња једне од најмоћнијих држава јевропевих, уливаше Милошу још више уверења и у свој значај, п у своја права. Поштујући услугу Инглеске, Милош даде Хоџесу да живи, у ономе делу здања, куд је био ђумрук, а кад се увери како му је тамо неудесно, онда он настани инглескога конзула у кући, која скоро бејаше озидана за државни Совет, јер је за сво то време био совет још једнако у Крагујевцу. На личном састанку Милош дочека Хопеса најусрдније. У томе дочеку огледаше се не само жеља да се зближи са Инглеском, већ и лично поштовање према Хоџесу, који је п нехотице уливао поштовања према себи у свакоме, који га је само знао, својим лепим, мужанственим обликом, својим ведрим п пријатним лицем, гипкошћу и лакоћом свога кретања. Осим тога пуковник беше задобио славе у Португалији бијући се за Дон Педра на челу британског леђиона, пту славу његову пронесоше по свеколикој Јевропи инглески новинари. Из први мах Милош и Хоџес ретко се састајаху, а то зато, што нису имали човека који би био толмач њихов и коме би се Милош смео поверити. Осим тога, Мидоша задржаваху и они око њега, који се бојаху да се једном за свагда непрекине свеза између Русије и српекога књаза, ако се овај пода обећанима која долажаху из Инглеске. Велпка препрека која стајаше на путу п недаваше да се Хоџес зближи са Милошем и његовим старешинама беше релиђиозна разлика, јер Срби у то време неповерљиво сматраху свакога онога, који као и они, не псповеда православну веру. Но помоћу Кунибера п Јакова Живановића, Хопес п Милош зближише се мало по мало. Инглески конзул тим се више могао доласти Милошу, јер дознавши о борби његовој са старешинама п како ове подпомаже Русија, он се стараше да осигура и утврди Милоша у његовим плановима против Русије п у томе, да не ограничено влада. У томе је Хоџес вршио општу задаћу лондонског кабинета, који је свакојако гледао да подкопа уплив Русије не само на Србију, већ у опште и на све хришћане у Турској.

Међу противницима Милошевим беху махом људи који су водили борбу са књазем за устав, и нитда неби пристали уза Симића или Протића, кад би се ови одважили да изнесу на видик да је сва дељ њихове радње у томе, да се Милош одрече књажеске власти, или да га прогнају из Србије. Са људима, који бејаху са том умереном партајом стајаше у дотицају и брат Милошев Јефрем. Одавно је он већ охладнио према књазу, и сад противници Милошеви виђоше да је вгодна прилика да привуку Јофрема уза се. Тома Вучић лати се тога