Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

928

посла. Они му стадоше уливати у главу, да би он сам могао доћи на место Милоша да влада, па онда да преда књажеску власт своме сиву. Сујетан брат Милошев радо је слушао таке ласкаве речи. Вучић је још већма облетао око Јефрема Обреновића; јер је видео да ће старешине лакше доспети до своје жељене цељи, ако буде са њима брат књажев; он је предвиђао да ће тако лакше приволети руску владу да стане одсудно радити против Милоша. Па онда, кад би Милош пао, онда би им лако било да поставе место њега човека, који би како је само њима једним обвезан што је постао књаз, наравно пристао да све ради како они хоћеју. Јефрем, држећи много на се ни помишљао није, да је обвезан бло само Милошу, што је добио толикога значаја; њему није ни на крај памети било, да ће се и његов уплив умањити ако Милош падне. Он падне у клопку, коју му је наместио Вучић, и наскоро његова кућа, у Београду постане збориште оних људи, који су незадовољни са ењазем. Јефрем раскину сваку свезу са онима, који су гледали да га, за време управе на прави пут. Врата куће Јефремове бејаху затворена од таких људи. Он, користујући се својом титулом београдског губернатора, ступи у дотицај са Јусуф-пашом, и овај се мало по мало стаде уплетати у планове, које су скројили Симић, Протић и Вучић. Најзад, један догађај који се присно тицаше кућних одношаја Јефремових, распали његову мржњу на брата. Трећа ћерка Јефремова прве две су већ биле удате — лепа Анка, допадне се аустријскоме конзулу Михановићу. Њени васпитачи бејаху: аустријски Србин Димитрије Тирол познати књижевник и историк онога доба, и његова жена Христина. Анка бејаше веома даровита, умиљата карактера и добра срца. До Тиролова доласка Анка бејаше најбоља девојка међу тадашњим српкињама, које су остале верне народним обичајима и предањима. Но под упливом нове своје наставнице, она брзо прими све спољне знаке европске образованости и поста необично сујетна. И ако је Михановић био човек у годинама, опет је Анка била вољна да пође за њ, јер јој бејаше веома мило и ласкаво, да буде жена песаро-краљевескога, конзула. Тирол и Тироловица веома су ишли на руку Михановићу у тој женидби. Но Јефрем морао је по обичају, да моли Милоша да он дозволи да му се кћи уда. Мллошу се уопште недопадаше, што се његове ћерке и синовице удају за аустријске поданике и он недаде да се Анка венча са Михановићем. Он је још то више признавао да има права да се меша у тај посо, што Јефрем није могао да да прилична мираза својој ћери, без Милошеве помоћи. Шта више и књагиња Љубица долазећи Јефрему, много пута понав-